Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Prepodobnog Alimpija Stolpnika, asketu i čudotvorca.
Sveti Alimpije je isceljivao bolesne, izganjao đavole iz ljudi, ali i predskazivao budućnost. Može se smatrati simbolom istrajnosti jer, prema predanju, rasterujući nevidljive demone proveo je 53 godine u molitvi, ne silazeći sa stuba (stolpa).
Praznik u kalendaru SPC nije označen crvenim slovom, ali ovaj svetitelj veoma je poštovan u našem narodu, ali i šorim pravosljavlja i kod katolika, a u mnogim srpski porodicama je kućni svetac, odnosno porodična slava.
Sveti Alimpije se smatra i zaštitnikom stoke, pa se ona danas nikako ne upreže, a na trpezi treba izbegavati teletinu - kako bi u
kući vladao napredak, sloga i mir.
Šta kaže crkva
Sveti Alimpije Stolpnik rođen je u Adrijanopolju. Bog ga je, kažu predanja, izabrao sebi na službu još dok je bio u majčinoj utrobi. Kao trudna i pred sam porođaj majka njegova imala je noću ovakvo priviđenje: Učinilo joj se da drži na rukama veoma lepo jagnje, koje je na rogovima imađalo dve zapaljene sveće. Kad je došlo vreme da se rodi Alimpije, jaka Božanska svetlost ispunila je sobu: to beše predznak buduće svetlosti vrlina njegovih, pošto je on trebalo da postati svetilnik sveta.
Kao đakon Alimpije služaio je u crkvi pri episkopu Teodoru u tome gradu, no željan "usamljeničkog života, molitve i bogomislija", Alimpije se udalji na neko helensko groblje van grada, od koga ljudi bežaše kao od strašilišta zbog čestih demonskih priviđenja.
Tu on pobode krst, i sazida hram u čast sv. Jefimije, koja mu se beše javila u snu. Pokraj hrama podiže stub (stolp) visok, pope se na njega i provede na njemu u postu i molitvi pune 53 godine. Ni podsmeh ljudi, ni zloba demona nisu mogli da ga odatle udalje.
Najzad ga pobeđeni demoni ostaviše i pobegoše, a ljudi počeše poštovati i dolaziti mu radi molitve, utehe, pouke i iscelenja.
Okolo njegovog stolpa podigoše se dva manastira, s jedne strane muški, a s druge ženski. Beše Alimpije divan i moćan čudotvorac kako za života tako i po smrti. Poživevši 120 godina upokoji se 640. godine u vreme cara Iraklija.
Od njegovih svetih moštiju sačuvana je glava u Kotlomuškom manastir naSvetoj Gori. Često je freskopisan u hramovima naše Crkve, a jedna od fresaka nalazi se i u priprati Pećke patrijaršije.
Smatra se jednim od tri velika stolpnika, pored Simeona Stolpnika i Danila Stolpnika.
(Mondo)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.