Krajem septembra 1998. godine ko god je trebao da zna, znao je da NATO pakt priprema rat protiv Srbije. Jovan Milanović je otišao u Brisel u činu pukovnika, a tokom boravka dobio je unapređenje u viši čin zbog višestrukog obaveštajno-operativnog prodora u strukture NATO-a. Iako formalno general major, za sve diplomate u Briselu on je i dalje bio savetnik ministra za politička pitanja.
Imao je 90 odsto podataka o bombardovanju, Vojska Jugoslavije je na osnovu tih informacije počela sa razmeštanjem opreme i naoružanja, evakuacijom skladišta. Milanović je procenio da će NATO početi agresiju na SRJ u prvoj polovini ili u drugoj dekadi oktobra 1998.
"Krajem septembra, tačnije 29., sam otišao u NATO, na kraj radnog vremena, kod jednog vrlo visokog diplomate i otvoreno mu rekao zašto sam došao. Naravno, za njega je to bilo vrlo rizično, počeo je da vrti glavom, da gleda u plafon. Hteo je da mi stavi do znanja da je opasno. Rekao sam mu otvoreno da znam da jeste, ali da iz NATO-a ne izlazim bez informacija", kaže Milanović za RTS i nastavlja:
"I onda je on rekao: Pa recimo za 10 dana. Onda smo otkačili 29., pa smo počeli da brojimo na prste dan po dan. Ja sam se sve vreme kretao oko njega, nisam sedeo, sve vreme sam kružio oko njegovog stola. On je bio pod dejstvom alkohola, dobio je mesto ambasadora u jednoj velikoj zemlji, pa je iskoristio priliku da časti. Došli smo otprilike na 10. oktobar, a on je rekao NE. Zašto ne, pitam ga. A on kaže postoji period ultimatuma".
I pored mnogo informacija, bio je potreban ključni dokaz i general Milanović je kao operativac krenuo u potragu.
"Paralelni pokušaji su bili da dođem do ključnog, izvornog plana na papiru. Da ne govorim kod koga sam sve bio, u pitanju je veliki broj ljudi. Svi su mi usmeno davali podatke, ali niko se nije usudio da mi da u pisanoj formi. Tako sam pozvao i francuskog oficira Pjer Anri Binela i zamolio ga da dođe na ručak i tako je započelo definisanje svih detalja kasnije sa agresijom", priseća se Milanović.
Ručak u "Sudbini"
Jovan Milanović je pozvao Pjer Anri Binela na ručak u jedan grčki restoran koji se zvao "Sudbina", 1. oktobra 1998. godine. Milanović se priseća da je bio začuđujuće veliki broj konobara i da je bio čudan izbor stola – kao i da su svi želeli da vide njih dvojicu.
"Rekao sam mu šta sve znam. Znao sam sve, ali nisam imao papir. I rekao sam mu da kad neko ima ovakvu informaciju i pošalje svojoj zemlji da će biti izložena agresiji tada i tada i na koji način, onda u slučaju obmane, znači netačne informacije, šta mu drugo preostaje nego ili suđenje i duga robija ili ga vešaju", pričao je Milanović Binelu, navodeći primer vešanja na Terazijama u vreme Drugog svetskog rata.
U međuvremenu NATO avijacija je izvodila poslednje pripreme za agresiju na Jugoslaviju. Binel je došao kod Milanovića kući. Sa dokumentima, odnosno detaljnim planovim bombardovanja Jugoslavije. Obojica su sumnjala da su pod prismotrom.
"Naredne večeri sam dobio poziv od njega da će doći kod mene u stan. Došao je i doneo papire. Jedan je bio sublimat svega, ključni. Na njemu je bilo taksativno sve ispisano i onda mi je tumačio", kaže Milanović i dodaje:
"Binel mi je rekao da je uradio ono što je morao da uradi. Što znači da je to bilo jače od njega, jer se strašno protivio agresiji NATO-a. To je i kasnije sto puta rekao i izjavio je da se ne kaje".
Dokumenta poslata u Beograd
Milanović je odmah otišao u ambasadu, ne uobičajenim putem za slučaj da pokušaju da ga uhapse. Po ustaljenoj proceduri, sa kriptografskom zaštitom poslao je dokumenta u Beograd.
Generalštab je 3. oktobra ujutro imao detaljan plan NATO-a i odmah počeo raseljavanje objekata i pomeranje tehnike. Trećeg oktobra NATO je iz vazduha izvršio verifikaciju ciljeva i utvrdio da postoji simbolično pomeranje snaga.
Naredna verifikacija je izvršena 8. oktobra i NATO je utvrdio da su svi ciljevi koje je trebalo da bombarduju, pomereni. Savet NATO-a je zasedao, u Beograd je došla delegacija SAD i NATO-a i posle nekoliko razgovora bombardovanje je odloženo.
Ali, general Milanović, kao ni Vojska Jugoslavije nisu bili naivni i pretpostavljali su da će se pritisci nastaviti. Na KiM je došla verifikatorska misija OEBS-a. Poslednji izveštaj Milanović je poslao u Beograd 27. oktobra.
Binel je uhapšen 17. oktobra, a 1. novembra je ta informacija objavljena u medijima. Milanović je tog dana krenuo na posao. Prvo ga je blokirala policija, pa su ga propustili i dopratili do ambasade.
"I ja sam ušao u unutrašnje dvorište, tu je radnik obezbeđenja zaključio da sam u nemilosti i zaključao za mnom velika vrata. To je bilo oko 8 sati ujutru. Bio sam na spratu oko pola 10 kad su počeli zvone telefoni i medijske ekipe i novinari su tražili mene. Reporterska kola, televizijske kamere su bile na ulici, koja je bila blokirana. Tako je bilo i u ulici u kojoj sam stanovao. Supruga me je nazvala i rekla da uključim televizor i gledam vesti na Juronjuzu. Tu je bio NATO simbol i udarna vest da je otkrivena srpska krtica u NATO - u", priseća se Milanović.