Tržište medicinske opreme svakodnevno se „češlja“ zbog prodaje lažne medicinske opreme, maski, dezinfekcionih sredstava i brzih testova, jer su to trenutno najtraženiji proizvodi tokom zdravstvene krize uzrokovane pandemijom.
U Evropskoj uniji nedavno je zaplanjeno 140.000 litara dezinfekcionog sredstva za ruke proizvedenog u Turskoj, opasnog po zdravlje zbog vrlo visokog sadržaja metanola. Kancelarija Evropske unije za borbu protiv prevara objavila je da su ovi proizvodi opasni i da mogu da budu uzrok glavobolje, mučnine, povraćanja i oštećenja očnog živca, jer se u njima nalazi toksični metanol.
Profesor dr Momir Mikov, sa katedre za farmakologiju i toksikologiju Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, rekao jeza MONDO da metanol nikako ne bi smeo da bude u antisepticima koje koristimo za higijenu ruku i nikako ne sme da dođe u dodir sa kožom.
„Čak i njegova para može da bude toksična.To je zabranjeno čak i kao sredstvo za pranje kola. Oko 10 do 15 mililitara ovog sredstva može na pravi problem, što znači nekoliko puta da ga naprskate na ruke, i eto nesreće. U 99 odsto slučajeva, oni koji prave sredstvo znaju da je metanol toksičan, ali ga koriste zbog profita. To je jeftina sirovina koja nastaje kao otpad pri proizvodnji alkohola, iako se na prvi pogled ne razlikuje od njega. Tako falsifikatori zarađuju 10 ili 100 puta više para, nego da su koristili ono što treba“, objašnjava profesor Mikov.
Ako je nešto trenutno traženo i profitabilno, uvek će se naći neko ko će to ponuditi za nižu cenu, ali sumnjivog porekla i falsifikovano. Nažalost, teško može da se prepozna da li se radi o falsifikatu na prvi pogled.
„To je kao kada kupujete falsifikate nekih robnih marki, sve je uglavnom vrlo slično i radi se o detaljima. Sada se kopiraju maske poznatih modnih brendova, ali i proizvođači medicinske opreme. Zato, ako primetite da je nano maska drugačija od prethodne koju ste kupili, da je kruta, prozirna, metalni deo se ne savija kako treba, gumice su krute, znači da je u pitanju falsifikat. To je opasno jer osim što daje lažan osećaj sigurnosti da se šitite od virusa, iako nije tako, loši materijali mogu i da izazvovu različite alergije i nadražaje“, kaže dr Mikov.
Ako vidite da proizvod nema deklaraciju, papire i nepoznatog je porekla, nemojte ga kupovati, savetuje naš sagovornik.
„Takvi proizvodi će se teško naći u registrovanim apotekama, jer apoteke moraju da kupuju robu od veletrgovina i registrovanih proizvođača. Tu se prolazi trostruka kontrola – na uvozu u veletrgovini, u apotekama i tokom tržišne i sanitarne inspekcije Zbog toga je mnogo sigurnije kupiti masku ili dezinfekciono sredstvo u apotekama, dok je kupovina na pijačnim tezgama i neregistrovanim radnjama visoko rizična i takvi proizvodi tamo uopšte ne bi smeli da se nalaze. Ako potrošač primeti da nešto nije u redu i da je proizvod sumnjiv, dužan je da to prijavi sanitarnoj inspekciji“, objašnjava farmakolog.
Osim lažnih maski i sredstava za dezinfekciju, aktivna je i praksa falsifikovanja i kupovine lažnih rezultata testova, koja se pojavila na mnogim destinacijama širom sveta. Slučajevi manipulacije zabeleženi su u Francuskoj, Britaniji i drugim delovima sveta. Na aerodromima su se pijavile grupe falsifikatora koje prodaju lažne potvrde sa negativnim testom na kovid, koji se prodaju po ceni od 150 do 300 evra.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.