Da li nam je Korona virus pomogao da prevaziđemo predrasude?

Godina iza nas po svemu sudeći bila je izazovna.

Promo/olafmcateer

Navela nas je da preispitamo svoje prioritete, vrednosti i stavove, promenila nam planove i navela da se prilagodimo i funkcionišemo u drugačijim okolnostima i u drugačijim uslovima. Istovremeno, leto koje smo svi sa nestrpljenjem čekali, pred nas je stavilo još jedan izazov – koju destinaciju izabrati za svoj odmor?

Često imamo predrasude kada biramo destinaciju za turističko putovanje. Po automatizmu idemo linijom manjeg otpora i razvijamo animozitet prema određenim zemljama i nacionalnostima, na osnovu negativnih iskustava pojedinaca.

Mnogima od nas, u nedostatku znanja, informacija i ličnog iskustva, zemlje Zapadnog Balkana nisu uvek među top pet destinacija za odmor, ali nas je pandemija prirodno navela da umesto Grčke, Italije, Bugarske, Turske, Španije, ovoga puta biramo „zemlje iz komšiluka“, te otputujemo u Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, ili Crnu Goru. Pored toga što smo bili blizu svog doma i imali priliku da uživamo u brojnim pogodnostima i lepotama koje ove zemlje nude, poseta zemljama u regionu doprinela je promeni narativa, oslobodila nas stigmatizacije i predrasuda i omogućila nam da prepoznamo pregršt sličnosti koje delimo sa različitim kulturama, izgradimo nova poznanstva i širimo pozitivne priče o susedima.

Ova promena percepcije, rušenje barijera, sticanje sopstvenog iskustva i znanja kroz direktne kontakte i susrete sa drugim nacionalnostima, od krucijalne su važnosti za izgradnju boljeg i prosperitetnijeg regiona u kojem mladi ljudi nadalje treba da odrastaju, žive, slobodno i bez nepotrebnog skepticizma i bojazni, putuju i rade.

Upravo ovi ciljevi, duboko su ukorenjeni u rad Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO). Reč je o nezavisnoj međuvladinoj organizaciji koju su još 2016. godine osnovale vlade Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova*, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije. I iako su ljudi na ovim prostorima po svemu sudeći opterećeni napetim političkim odnosima, prošlim i sadašnjim sukobima i negativnim percepcijama „onog drugog,“ činjenica da je RYCO uspostavljen i da živi, podvlači da je jedan oblik saradnje na Zapadnom Balkanu ipak moguć.

„Ključna vrednost Regionalne kancelarije za saradnju mladih je pomirenje. Kroz programe razmene mladih, podršku i finansiranje projekata, nastojimo da menjamo percepciju mladih sa Zapadnog Balkana. Podstičemo njihovu participaciju i aktivizam, osnažujemo ih da budu stvarni kreatori promena u regionu kroz ravnopravno uključivanje u procese odlučivanja, pomažemo im da sagledaju ovaj region kao prostor koji i te kako ima šta da ponudi, i u kojem se može dobro živeti, slobodno kretati, graditi prijateljstvo, realizovati ideje,“ izjavila je Marija Bulat, direktorka lokalne kancelarije RYCO u Srbiji.

Do sada je uloženo preko 2.5 miliona evra u programe razmene u kojima je učestvovalo preko 5000 mladih Zapadnog Balkana, a iza njih je i preko 100 nagrađivanih regionalnih projekata, od čega čak 35 vode nevladine organizacije i škole iz Srbije. Sledeće godine u saradnji sa svojim partnerima, RYCO pokreće i regionalni volonterski program kroz koji će mladi sa Zapadnog Balkana dobiti priliku da volontirajući, provedu određeno vreme u nekoj drugoj sredini. U toku je i implementacija projekta koji podržava razvoj socijalnog preduzetništva i doprinosi regionalnoj saradnji kroz direktnu podršku 137 mladih preduzetnika i preduzetnica sa ovih prostora.

Pomirenje je dugoročan i složen proces koji zahteva posvećenost na više načina i na svim nivoima. Ni mladi, ni RYCO, ne mogu sami da postignu ovaj zadatak. Zbog toga RYCO slogan nije „Mladi će stvoriti bolji region“ već „Bolji region počinje sa mladima“ (A Better Region Starts with You(th)).

* Ovaj natpis ne prejudicira status Kosova i u skladu je sa rezolucijom 1244 i mišljenjem MSP-a o kosovskoj deklaraciji o nezavisnosti