Poslednji predsednički izbori u Srbiji, održani 2017. godine, bili su sve samo ne izbori kao i svaki drugi.
Teško da je neko mislio da će na glasačkom listiću videti partiju pod nazivom "Sarmu prob`o nisi", a još manje da će upravo ta stranka zauzeti veliko treće mesto, ispred mnogih političkih veterana, ljudi sa iskustvom i reputacijom kakva god ona bila.
Grupa mladih ljudi skupljena oko Luke Maksimovića nije imala ni jedno ni drugo, a na političku scenu izašli su da bi je ismejali i "raskravili".
I u tome su uspeli. Ljubiša Preletačević Beli, odnosno Luka Maksimović koji se krio iza ovog alter ega odeven u belo, sa vunenim čarapama na nogama i na belom konju, uneo je vedrinu u učmalu političku scenu Srbije, a sada smo, tri godine od tih dešavanja, sa Lukom pričali o tom periodu ali i o aktuelnim dešavanjima i njegovom životu. Evo gde je i šta sada radi Beli...
Mnogo toga se promenilo od izbora 2017. godine, kako si?
Najviše stvari promenilo se u meni samom ali i generalno, bilo je nekih promena u životu. Prošlo je tri godine, a imam osećaj kao da je prošlo barem sedam. Samim tim što ljudi još uvek pamte sve to, govori mi da su ta dešavanja i dalje jako blizu, iako bih ja voleo da su mnogo dalje. Pored beneficija koje sam dobio postoje stvari koje su mi smetale na putu da izgradim sebe, ne kao ličnost jer sam to uspeo, već da mogu sebi da stvorim normalan život, što podrazumeva naravno i materijalne stvari.
Da li se još uvek čuješ sa Belim?
Čujemo se, ali on je otišao na selo. Posle tih izbora odustao je od svega, otišao u hacijendu. Razočarao se.
Da li ti se ljudi i dalje obraćaju sa Beli na ulici?
Retko kad, retko kad. Sad je Žaki hit, ne u toj meri kao što je Beli bio ali mnogi ljudi, pogotovo stariji sa klincima mi prilaze i kao: "E je l` ste vi Žaki?
Kad si ga pomenuo, ko je Žaki?
Žaki je imitacija kriminalaca, imitacija onoga što je prisutno u našem društvu.
Žaki je imitacija kriminalaca, Beli je imitacija političara pa si završio 3. na izborima, šta kao kriminalac možeš da uradiš?
Žaki možda otvori svoj autoplac koji će biti treći u Srbiji. Nećemo da budemo pohlepni i da kažemo prvi. Inače Žaki i Beli se znaju, Žaki tvrdi da mu je Beli ukrao prvi auto, ne gotivi ga, udario mu je na sujetu. Kako možeš ti kradljivcu automobila da ukradeš automobil, sve je to povezano. U ovoj državi je sve izvodljivo, pogotovo nenormalne stvari.
Kakvi su komentari ljudi?
Ljudi su, malo je reći oduševljeni. Vezali su se za karakter. Prepoznali su da ne glumim uopšte već sam potpuno ušao u lik. Žaki je gostovao u nekim emisijama i ja kad gledam mislim se ko je ovo? Pritom je sve čist "fri stajl". Ljudima se Žaki dosta sviđa, autentičan je i realan. Ima i onih koji su pomislili da je stvaran lik. Odrastanje i ono što nosim u sebi zaslužni su za takvu spontanu imitaciju. Mislim, ne hvalim ja sad sebe da sam ne znam kakav glumac, ali ti likovi koje sam gradio stvarno su ličnosti, možeš da ih zamisliš kako vode svoj život. To je neka moja refleksija svega šta sam doživeo kao klinac, šta sam video u kafani i na ulici.
Obradio si političare, evo sada u neku ruku i kriminalce, prevarante, imaš li još ideja?
Sada imamo i Lulu Frans. Bavim se muzikom i odlučio sam da stvorim još jedan alter ego. Suština je da će ceo album i spotovi biti francuska muzika, a kad se uđe malo dublje, shvati se da je to zapravo izmišljen jezik. Ceo život mi se sviđao francuski rep, francuski jezik, ne znam da ga govorim ali umem dobro da ga skinem. Mnogi ljudi nisu provalili, čak i Francuzi kojima smo slali nisu izvalili da je izmišljen jezik, trebalo im je malo vremena.
Da li si vežbao?
Ne, ceo život se zaj****am, imitiram nemački, francuski, ja im pratim "flou" dok pričaju. Mnogi su rekli da je dobar akcenat, da ima to nešto, verujem da je to neki dar od Boga, ako mogu tako da kažem.
Za skidanje jezika tako dobro potreban je sluh, da li sviraš nešto?
Bubanj. Teško učim jezike, drugi maternji mi je slovački. Nikad se njim nisam bavio, pričam ga, govorim ali nisam nikada vežbao. Imam to nešto da mogu da ga ispričam a da ne znači ništa.
Sve te stvari koje prenosiš kroz satiru, koliko su prikaz realnog stanja u društvu?
Politika je obesmišljena. Kriminalci takođe kao i njihove glupe priče i laži koje sam kroz Žakija uspeo da ispričam. Sada pokušavam to da uradim kroz muziku, pogotovo što danas muzika, tačnije tekst, nema nikakav smisao. O čemu god da se peva su ku**e, gudra, alkohol, kriminal. Samim tim, ja ću da mrmljam na nekom francuskom, a francuski je svetski jezik, pre će se čuti francuski nego srpski rep a i eto, neka vrsta da obesmislim današnju muziku. Danas se muzika gleda, bitan je spot i matrica.
Kako uspevaš da radiš i Žakija i Lulua?
Znaš kako, prija mi ta "šizofrenijica". U suštini, ako kažemo da Beli, ne da ne postoji nego da nije više aktivan, lako mi je da radim Žakija i Lulua. Pogotovo Lulua jer on, ako ikada bude davao neke intervjue, davaće na francuskom. Što se Žakija tiče, mnogi mi se na ulici obraćaju upravo tako, sa "Gde si Žaki"?
Koliko ti je beg od stare priče pomogao da uploviš u ovo?
Pre Belog postojao je jedan Goran Lopata sa tri do četiri serijala, tada je imao 20-30 hiljada pregleda. Sada mi se u komentarima ljudi javljaju kao, "e vi ne znate ko je bio Goran Lopata". To su ljudi koji prate kanal preko 10 godina, tako da sam uvek imao ideju da stvaram likove koji su autentični i realni, ljudi se vežu za njih, kao što su se vezali za Belog, sad su se vezali za Žakija. Ja verujem da kad budem napunio 50 godina, imaću 20 alter ega iza sebe. Trip mi je da stvorim lik koji će imati težinu.
Aktivan si na Jutjubu od malena maltene, imao si Kneleta u teretani, autobus u učionici....
Tako je, ti klipovi imaju sada već 12 godina. To je bila srednja škola. Danas se to zove "jutjuber", što znači da sam ja tada bio "jutjuber" pre 12 godina, a nisam ni znao. Bio sam među prvima. Ti klipovi dolazili su do milionskih pregleda, Knele u bildari ima milion i po, u tom trenutku je imao 700-800 hiljada što je i danas velika cifra, a nisam monetizovao jer nisam znao kako to sve funkcioniše.
Kako je Luka?
Nikad bolje. Bez zezanja. Baš je dobro jer sam krenuo da se bavim aktivnije građevinom - moleraj, gips, imam ekipicu i hvala Bogu ima posla, što se kaže posla ima ko hoće da radi. Bazirao sam se na sve to, radim sa devojkom, ona se bavi dizajnom enterijera, ja radim izvođenje radova, sve je to sitno za sada ali nešto funkcioniše, dešava se. Muzika mi je vid kanalisanja energije, ako od toga bude nešto da se plate računi, super. Građevina mi nije ljubav naravno ali je super posao.
Kako prijatelji, devojka gledaju na projekte, da li se zbune nekada sa kim pričaju?
Navikli su već, znaju me i onda mislim da im je ovo za sada najbolje jer mi nije glava u torbi i bavim se poštenim poslom. Ja sam želeo da se bavim politikom ali ona je sama po sebi nepoštena, tako da mislim da nije moj fah. Znaju da sam uplivao u nešto čime volim i želim da se bavim i što može da mi donese benefit, i duhovni i finansijki mir na kraju krajeva, i svi su zadovoljni.
Da li bi se vraćao u politiku?
Ne!
Šta bi savetovao mladima i generalno ljudima u našoj zemlji?
Ljudi bi trebalo da rade na sebi, da se posvete sebi ako žele da žive u boljem društvu. Neće doći princ na belom konju i napraviti Švajcarsku, već društvo kao takvo mora da se revitalizuje a potreban je ogroman proces. Upali smo u nešto što više nije ni apatija, nešto još gore, ljudi su postali mnogo sujetni. Teško je odupreti se današnjici jer se reflektuje na društvo tako što proizvodi nemoral, blud, pokazuje da bez dana škole i sa kupljenom diplomom možeš da budeš nešto. To klinci gledaju, odrastaju na tome. Treba rada na sebi.
Luka ima i jednu poruku za vas:
(Mondo/Dušan Ivković)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.