Ljubomir Đoković sa pratećim problemima gojaznosti - insulinskom rezistencijom, gihtom, pritiskom - iz KBC "Dragiša Mišović" izašao je živ. Skener nisu mogli da mu urade zbog kilaže.
Imao je enormnih 196 kilograma kada ga je napala korona, čak je i krv pljuvao i mislio je da nema šanse da živu glavu izvuče!
Ljubomir je jedan od onih koji je imao neverovatnu sreću u nesreći. Iako se danima kretao od lekara do lekara, od laboratorije do laboratorije, čekao rezultate PCR testa dok mu je temperatura bila i 39,5, iako je za to vreme fasovao obostranu upalu pluća, relativno lako se izborio s kovidom.
Na sve to treba dodati bezmalo njegovih 200 kg, zbog kojih ni skener nije mogao da mu se radi - toliki gabarit ova sprava ne može da izdrži!
"Još 11. juna osetio sam prve simptome, malaksalost, blagu temperaturu. Otišao sam na privatnu kliniku, i rezultati krvi i rendgen bili su u redu. Mislili su da je samo prehlada. Ali temperatura nije spadala, pa sam posle nedelju dana opet sam išao kod privatnika, ali krvna slika je i dalje bila okej. Sad su sumnjali na upalu uva. Ipak, dva dana kasnije sam uradio PCR test. Za sve to vreme imam temperaturu, dostiže i 39,5. A rezultata testa nikako nema. Šest dana sam ga čekao. Konačno stiže - pozitivan! A ja već počinjem krv da pljujem", priča Ljubomir.
Nakon toga on je hitno hospitalizovan u KBC "Dragiša Mišović".
"U bolnici su mi na rendgenu konstatovali obostranu upalu pluća. Skener nisu mogli da mi rade jer može da izdrži osobu od najviše 170 kilograma, a ja sam imao 196! Mislio sam da mi je došao kraj. A iza mene ostaju žena i dvoje male dece. Ne samo da sam bio ekstremno debeo nego sam imao i sve ono što gojaznost sa sobom nosi - insulinsku rezistenciju, povišen nivo mokraćne kiseline u krvi (što vodi ka gihtu) i blago povišen pritisak", seća se Ljubomir i dodaje:
"Sa svim tim i koronom nisam mislio da imam imalo šanse da živ izađem iz bolnice".
Iako je bio "samo" na odeljenju i "samo" na kiseoniku, svakodnevno je gledao agoniju ljudi oko sebe.
"Užasno je kad gledaš ljude koji se bore za dah. Agonija, ropac. Samo jednog po jednog vode na intenzivnu. Mnogi sigurno nisu živi izašli iz nje. I šta ja, predebeo, da mislim, osim - gotovo je", priča on i nastavlja:
"I zahvalan sam bogu, i doktorima, i osoblju 'Mišovića' što sam sada među živima. Lekari i medicinari su istinski heroji, moramo da cenimo njihovu požrtvovanost. U skafanderima po ceo dan, znoje se, sve se cedi, a mokri tragovi za njima ostaju po podu".
Bolest je, dodaje, podmukla i ne treba je potceniti. Njegova supruga i deca, srećom, prošli koronu s blagim simptomima.
POSLEDICE: "Smršao sam više od 20 kilograma"
U vreme kada je dobio kovid, Ljubomir je išao na detaljne pripreme za operaciju smanjenja želuca:
"Kada sam prestao da se bavim džudom, krenulo je nekontrolisano gojenje, izbio sam na 196 kilograma i rešio da idem na operaciju želuca. A onda me je stigla korona. Smršao sam više od 20 kg samo zbog nje. A potom sam nekako uspeo da izmenim režim ishrane, ne jedem ništa posle šest uveče, i u poslednje vreme skinuo sam još desetak kilograma. Tako da sam zasad odustao od operacije".
Lekoviti Zlatibor
Ljubomir živi u Beogradu, ali je rođen u Užicu, a poreklom je iz zlatiborskog sela Sirogojno, gde je i proveo najviše vremena po izlasku iz bolnice.
"Više od 100 dana sam bio u Sirogojnu, zlatiborski vazduh je lekovit za pluća. Mnogo bilje se osećam, ali čim je hladno u prostoriji, smeta mi, zakašljem se", veli Ljubomir, koji je tri puna meseca posle korone bio malaksao.
(Mondo/Kurir)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.