U veče 13. januara običaj je da se ukućani okupe oko svečanije trpeze, a tačno u ponoć svi prisutni se ljube i čestitaju jedni drugima. Prvog dana nove godine, ručak se služi ranije, a starinski običaj je bio da se jede glava i plećka od božićnog pečenja.
Tom prilikom vešti ljudi iz plećke pečenice predskazuju šta će se tokom sledeće godine dogoditi u toj kući i oko nje. Kad se ruča, pokupe se kosti od pečenice, odnesu i stave na mravinjak da bi s po verovanju stoka patila (množila) ko mravi.
U hramovima se moli Isusu Hristu da blagoslovi venac godine, da sačuva pravoslavlje u miru, da godina protekne dobro, da gradove Bog sačuva nepovređene, da hristoljubivog vladara zemlje zaštiti i daruje mu pobedu nad protivnicima.
Moli se i za pobedu nad krivoverstvom, za plodove zemaljske, zdrav vazduh, kišu sa nebesa i za izbavljenje od svih nevolja.
Srbi praznik posvećen obrezanju Isusa Hrista nazivaju i Mali Božić, pa se u mnogim krajevima na današnji dan ponavljaju neki obredi i radnje svojstveni praznovanju Hristovog rođenja.
U nekim krajevima se na taj dan spaljuju ostaci badnjaka. Kao što se za Božić mesi česnica, za Mali Božić se mesi poseban obredni hleb "vasilica", u koji se stavlja zrnevlje mnogih žitarica, bundeve, pasulja, bobice drena – za zdravlje, i metalni novčić kao simbol bogatstva i sreće.
Prema običaju, Badnjak se čuva do Srpske Nove godine, kada se prave krstići i stavljaju na voće, odnosno rodno drvo, kako bi godina bila rodna. Takođe se veruje da će, ako na sam dan praznika pada sneg, naredna godina biti rodna.
Počeli su nekršteni dani, ovoga se čuvajte
Veruje se da se danas ne treba svađati, jer će ljude u protivnom cele godine terati baksuz, dok se u nekim krajevima veruje da se danas posebno treba čuvati da vas neko ne prevari.
Stari su govorili da bi novo leto trebalo dočekati budan, a da neudate devojke gataju ako žele da znaju da li će se te godine udati i za koga.
Devojke u Bosni su gatale tako što su se pre svanuća pele na tavan, bacale svoju obuću kroz vrata, pa ako obuća, kad padne, stoji u smeru suprotnom od kuće – to je znak da će u tom pravcu i otići, odnosno udati se. Na Kosovu se verovalo da devojka koja ne može da se uda treba na Mali Božić da prenoći u tuđoj kući, pa će odmah biti isprošena.
Mnogi božićni obredi i radnje u Srba su ponavljani ili su imali svoj završni deo o Malom Božiću, od običaja u Vojvodini da se na raskršćima pale vatre, do spaljivanja ostataka badnjaka u Hercegovini.
Ponegde u Srbiji su mesili kolač s rupom u sredini i naticali ga volu na desni rog. Zatim su gledali kada vo zatrese glavom na koju će stranu kolač pasti. Ako padne na donju stranu, verovalo se da će godina biti rodna, a ako padne na gornju, letina neće dobro roditi.
(Mondo)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.