Sve smo bliže odluci o vraćanju obaveznog vojnog roka i šanse za to su veće od 50 odsto, kažu za MONDO iz skupštine Kluba generala i admirala Srbije. Najverovatnije je da će vojni rok trajati šest meseci nakon završene srednje škole. Budući da je u pitanju obaveza, morala bi da postoji sankcija za neodazivanje na poziv, kažu iz ove ustanove.
U anketi koju je MONDO sproveo među građanima, čula su se različita mišljenja povodom toga da li treba vratiti vojni rok u Srbiji, hoće li i da li je neophodno da bude obavezan i da li će najave biti sprovedene u praksi.
Pogledajte!
General-potpukovnik u penziji i predsednik skupštine Kluba generala i admirala Srbije Milomir Miladinović kaže za MONDO da je novi zakon o vojsci u pripremi i da veruje da će član o zamrzavanju vojnog roka da se otkloni.
"Postoji velika želja i zainteresovanost, ali videćemo kako će se to ostavariti. Ako se ove godine to zakonski reguliše, sledeće godine bi moglo da se pristupi obnavljanju služenja vojnog roka. To bi najverovatnije išlo postepeno, u skladu sa kapacitetima, a kasnije bi se dopunjavale određene formacije“, kaže Milomir Miladinović.
Kako kaže, Srbija nema obučene ljude za vojnu obavezu, ne prijavljuje se dovoljan broj mladih na dobrovoljno služenje.
"Imali smo dva miliona ljudi koji su bili rezervni sastav 1999. godine, što znači da su svi nekada rukovali oružjem i išli su vežbe. Za vreme ovog zamrzavanja vojnog roka, već smo izgubili 500.000 obučenog sastava. U kasarnama u mnogim gradovima ima slobodnih mesta za vojnike po ugovoru ili na služenju dobrovoljnog roka", kaže Miladinović.
Iako prema zakonu iz 2006. godine svako ima pravo na prigovor savesti prema kojem ne želi da nosi i upotrebljava oružje, general pukovnik kaže za MONDO da nema mnogo onih koji su se do sada pozivali na ovaj zakon.
"Dešavalo se da bude zloupotreba ovog zakona, u smislu da se na njega pozivaju ljudi koji nakon toga traže dozvolu za oružje, idu u lov ili ga upotrebljavaju u različite svrhe, ali ne žele da se obuče u vojsci. Ali to nisu česti slučajevi, već uglavnom pojedinci“, kaće Milomir Miladinović.
Šta vi mislite o uvođenju obaveznog vojnog roka?
Prema njegovim rečima, stav da Srbija u slučaju rata ne bi mogla sama da se brani protiv velikih sila i da je samim tim vojska obesmišljena, nije u potpunosti tačan.
"Turska i Grčka su NATO zemlje, ali postoji konflikt između njih, u koji NATO neće da se meša. Isto tako, postoje situacije u kojima ćemo i mi biti prepušteni sami sebi. Svako ima svoje izazove i pretnje, a moramo da budemo svesni da su Severna Makedonija i Crna Gora članice NATO vojne organizacije, da postoji situacija u Republici Srpskoj i na Kosovu, a da mi moramo sve da držimo pod kontrolom. Austrija je zabranila na referendumu ukidanje vojnog roka, iako su im pretnje i izazovi mnogo manji nego naši, što takođe dosta govori o značaju sopstvene vojske", kaže Miladinović.
Prema pojedinim informacijama, uvođenje vojnog roka koštalo bi više od 50 miliona evra. General major dr Luka Kastratović kaže za MONDO da bi to bilo finansijski zahtevno, ali da bi se svakako isplatilo i vratilo državi na duži rok.
"Princip vojske bi bio isti kao ranije. U ovom trenutku materijalna sredstva su gotovo jedini problem, jer to jesu velika sredstva koja treba izdvojiti. Za pojedine specijalnosti može da se krene sledeće godine, ali ne za sve. Trebaće period od dve ili tri godine da se taj sistem potpuno osposobi“, kaže major.
Prema njegovim rečima, sve to bi se finansijski vratilo jer je vojska kadar koji služi privredi na mnogo nivoa i ne služi samo za ratna stanja.
"Vojska gradi puteve, obučava kadrove za privredu, vozače, automehaničare, informatičare, kuvare, odnosno veliki broj ljudi koji nakon služenja roka može da radi u fabrikama i opštinama. To znači da država plaća obuku za te poslove. Naravno, vojska je potrebna za angažovanje pri civilnim obavezema, vanrednim situacijama kao što su poplave, gde je njena vrednost ogromna", kaže major Luka Kastratović.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.