Javnost u Srbiji ostala je zatečena nakon što su glumica Milena Radulović (25) i još nekoliko devojaka optužile profesora glume Miroslava Miku Aleksića za seksualno zlostavljanje i silovanje.
Ovaj slučaj je privukao veliku pažnju javnosti, a javile su se i različite reakcije u našem društvu. Od ljudi koji su razumeli bol i patnju kroz koje žrtve seksualnog nasilja prolaze, i pružili podršku ovim hrabarim devojkama, do jednog dela društva koji je izvršio sekundarnu viktimizaciju devojaka, koja označava negativnu reakciju ili izostanak odgovarajuće reakcije društvene sredine, organa krivičnog gonjenja, suda i drugih službi.
Mnogi pojedinci sebi su dali za pravo da dovedu u pitanje samo zlodelo koje su devojke pretrpele komentarima i pitanjima "šta su do sada čekale", "imale su po 17 godina" i slično. Upravo ovo vodi opravdanju zlostavljača i samog nasilja.
Jedan od razloga zbog kojeg se nasilje toliko često ne prijavljuje jeste upravo nedovoljno jaka poruka insitucija da mogu da ih zaštite, žrtve često osećaju strah, nepoverenje ili bivaju stigmatizovane, a seksualno zlostavljanje se predstavlja kao tabu tema. Tada se ćutanje kod žrtava javlja kao mehanizam preživljavanja.
Žene će prijaviti nasilje onda kada se osete spremnim da to prijave i kada to žele, a upravo dužnost svih nas kao pojedinaca jeste da smo uz njih i da ih podržimo da prijave nasilje.
Užasavajući problem koji se pojavio poslednjih dana na društvenim mrežama bila je upravo ta potpuna zamena teza, kada se pitanjima i izjavama kojim se opravdava ovaj akt nasilja i prebacuje odgovornost sa samog zlostavljača na žrtvu, u ovom slučaju - na žrtve.
Podatak Autonomnog ženskog centra iz 2018. godine pokazuje da je oko 80 odsto mladih devojaka doživelo neki oblik polnog uznemiravanja. Da bi žrtva prijavila zlostavljanje, njena okolina mora da je podrži u tome i da joj veruje.
Jedina odgovorna osoba kod zlostavljanja i silovanja je sam SILOVATELJ, odnosno zlostavljač, NIKADA ŽRTVA! Pozicija, status i obrazovanje ne definišu da je neko veći ili manji nasilnik. Slava, moć, ugled i bogatstvo počinitelja ne umanjuju i ne smeju da umanjuju samo zlodelo koje je počinio ili još uvek čini.
Odluke žrtve seksualnog nasilja ne treba dovoditi u pitanje i nametati joj šta bi neko od nas u svojoj "zamišljenoj" situaciji uradio ili šta je "žrtva trebalo da uradi...".
Šta kažu aktivistkinje?
Jelena Ružić, predsednica Ženskog udruženja Kolubarskog okruga (ŽUKO), navodi da je u slučaju hapšenja Aleksića pod optužbama za silovanje, najstrašnije to što se iza njega krije jedan ceo "vrlo perfidno osmišljen sistem koji je funkcionisao decenijama, a koji je očigledno bio odličan paravan silovatelja i način da dolazi do žrtava".
"Nekoliko hiljada dece je pohađalo te časove i verovatno nikada nećemo ni doći do toga koliki je broj onih koji su prošli slično ili isto kao Milena Radulović i ostale devojke koje su podnele prijave. Mi smo i dalje društvo koje ume da traži opravdanje za nasilje, što je možda sad još jasnije kad pogledamo komentare na društvenim mrežama, i u takvom društvu žena koja se odluči da prijavi silovatelja proći će kroz osporavanja njenih optužbi, kroz različite analize nje same da bi se dokazalo da je ona nečim izazvala silovanje, a da i ne govorimo o stigmatizaciji od strane okoline", ističe Jelena i dodaje:
"Ako sprovedete neku anonimnu anketu, videćete koliko je veliki procenat žena koje su u nekom periodu svog života doživele neku vrstu seksualnog nasilja i koliko je taj broj, u isto vreme, neuporediv sa brojem prijavljenih slučajeva. Važno je da verujemo ženama kad se odluče da progovore".
Ona navodi da se iza takve odluke žena krije bezbroj strahova, sumnji, preispitivanja, trauma i da najmanje što možemo da im damo jeste podrška i razumevanje.
"Svaki put kad pokažemo sumnju da žrtva ne govori istinu, zatvorili smo vrata mnogim devojčicama i ženama da prijave ono što ćute jer se plaše da im niko neće verovati", rekla je Jelena.
Advokatica Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) Milena Vasić ocenjuje da je izuzetno značajno što su ove mlade žene progovorile o nasilju koje im se dešavalo.
"Za to je potrebna velika hrabrost, jer naš pravni sistem često nije naklonjen žrtvama", kaže Milena za MONDO i dodaje:
"Čini se da je nakon slučaja Marije Lukić i prve presude u kojoj je jedan političar osuđen za seksualni delikt, ipak i do nas došao talas 'Me too' pokreta kada su mnoge žene osetile da mogu da progovore o nasilju koje im se dešavalo i da u tome nisu same".
Milena se nada da će glasovi žena koje su doživele seksualno nasilje dopreti do svih žrtava koje je potrebno ohrabriti da prijave svoje nasilnike i dodaje da nam je upravo zato značajnije bavljenje ovom temom u javnom prostoru.
"Izlazak iz mraka ćutanja nije samo gest lične hrabrosti, već i čin solidarnosti sa svim žrtavama", poručila je Milena Vasić.
Bivša ambasadorka Srbije u Evropskoj mreži žena protiv nasilja (WAVE) Dejana Stošić kaže da su Milena Radulović i druge devojke započele, kako tvrdi, lavinu i nametnule temu društvu koje zaboravlja na problem nasilja i silovanja.
"Njih nekoliko su direktno i indirektno spasile ko zna koji broj devojaka. Direktno time što su skrenule pažnju ka jednom napasniku, a indirektno jer su se mnoge devojke ohrabrile da pričaju o tome, o svom iskustvu i prijavile", kaže ona za MONDO.
Navodi da prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2018. godine na svakih 5 dana bude prijavljeno silovanje. Iste godine, od prijavljenih 71 silovatelja, samo 25 je odgovaralo.
"Kada na ovo dodamo podatak da se u Srbiji prijavi tek svako DESETO silovanje, onda možemo postati svesni društva u kojem živimo. Svaka devojka doživi neku vrstu seksualnog uznemiravanja, apsolutno svaka. Važno je pričati o tome, važno je naučiti devojke da prepoznaju nasilje i da ga prijave ukoliko mogu, a još važnije je vaspitati decu da ne znači ne", istakla je naša sagovornica.
Upitana o reakciji javnosti, kaže da od nje ne očekuje ništa.
"Ovo će već prekosutra postati zaboravljena tema, još jedan slučaj u fioci za javnost. Nastaviće se kao da se ništa nije desilo, međutim, na duže staze nadam se da je ovo samo početak kraja kulture silovanja i nasilja kao i mišljenja da je 'elita' nedodirljiva. Naš srpski 'Me too'. Još će vode proteći Dunavom i krvi niz butina devojaka dok se ne raskrinka svaki silovatelj samo u 'eliti'", navodi ona i poručuje:
"Ostalim devojkama sa sličnim ili istim iskustvom bih samo poručila da nisu same, niste jedine kojima se to desilo, niste vi krive, pomoć postoji, a prijavu možete podneti i anonimno".
Aktivistkinja Marija Stanković iz Niša ističe da treba pomno ispratiti sve što se dešava u ovom slučaju, jer ovo može biti prelomni trenutak u našem društvu.
"Milena je bila neverovatno hrabra, a ogroman broj koleginica i kolega koji su joj pružili podršku pokazuje da se stvari ipak menjaju. Bitno je da svaka izjava podrške bude objavljena, jer je to podrška i svim ženama koje se još uvek same bore sa svojim demonima, jer misle da su one krive, jer se plaše osude, jer ih je stid", kaže Marija za MONDO uz poruku:
"Sramota je samo nasilnikova! Krivica je samo nasilnikova!"
Ona navodi da je sada odgovornost na institucijama navodeći da podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je 2019. godine za silovanje prijavljeno 73 punoletnih lica, a osuđeno svega 25, dok je za delo obljube sa detetom prijavljeno 38 lica, a osuđeno svega 16.
"Sam proces dokazivanja je jako traumatičan i često dovodi do sekundarne viktimizacije. Baš zbog toga su sva pitanja upućena na društvenim mrežama hrabrim devojkama i devojčicama suvišna. Pritvor se određuje u slučajevima kada postoji osnovana sumnja da je delo počinjeno i ohrabruje što je i Aleksiću dodeljen", rekla je Marija i dodala:
"Krajnje je vreme da se dokaže da niko nije nedodirljiv i da ovako strašna dela neće proći nekažnjeno".
Jovana Markulić, aktivistkinja Autonomnog ženskog centra, ističe da istupanje Milene Radulović pred javnost i progovaranje o seksualnom nasilju koje je preživela, daje "vetar u leđa" i drugim devojkama koje su preživele nešto slično da progovore.
"U ovom trenutku je veoma bitna podrška, da im pošaljemo jasnu poruku da nisu one krive, da ne treba da osećaju stid, krivicu i da se jasno imenuje da je odgovornost na nasilniku. Na ovaj način možemo motivisati i sve ostale devojčice, devojke i žene koje imaju manje hrabrosti da progovore i povrate kontrolu nad svojim životom", kaže Jovana za MONDO.
Ona ističe da je već sada u javnosti vidljivo da se mnogo više razgovora vodi na ovu temu, kao i da vidimo da su mnogi počeli da preispituju svoje postupke i da se informišu o seksualnom nasilju.
"Čini mi se da postoji veza između slučaja Marije Lukić, zatim Danijele Štajnfeld i sada Milene Radulović, jer iako možda ne direktno, indirektno sve njihove priče uticale su da se ostale žene nakon njih odvaže i progovore. Nadam se da će tako biti slučaj i sada, da ćemo se kao društvo tek suočavati sa seksualnim zločinima i da ćemo uspeti da imamo više empatije i razumevanja", navodi Jovana.
Govoreći o izveštavanju medija, Jovana ističe da se proteklih dana moglo čuti i pozitivnih, ali i negativnih komentara, od rečenica podrške i razumevanja, do osuda i postavljanje pitanja: “Šta su čekale dosad?”.
"Žene se baš zbog ovakvih osuda i ne odlučuju da progovore, zato moramo voditi računa na koji način komentarišemo, postavljamo pitanja…Prisustvo teme u medijima jeste važno, ali je takođe bitan i način kako mediji izveštavaju o ovakvim slučajevima seksualnog nasilja", poručuje naša sagovornica.
Inače, Miki Aleksiću je juče određen pritvor nakon saslušanja, gde je osumnjičeni negirao da je počionio krivična dela za koja je optužen. Takođe, još jedna mlada srpska glumica Iva Ilinčić (24) optužila je Aleksića za zlostavljanje.
Ako trpite nasilje ili znate nekog ko je žrtva pozovite SOS telefon 0800 - 35 00 36. Ukoliko ste žrtva seksualnog zlostavljanja ili znate nekog ko jeste, javite se na SOS telefon Autonomnog ženskog centra 0800-100-007.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.