Stvaranje velikih privrednih sistema i modernizacija privrede u Srbiji sve više je ugrožavala monopol slovenačkih firmi na jugoslovenskom tržištu. Zato su asistenti Edvarda Kardelja stupili u kontraofanzivu. Optužili su partijsko rukovodstvo Srbije za tolerisanje sve većeg uticaja tehničke inteligencije i sposobnih direktora-menadžera na donošenje privrednih odluka. Ideološki su to nazvali tehnokratizam i tehnomenadžerstvo i uspeli da, preko Kardelja, Brozu i njegovom okruženju iz rukovodstva SKJ budu proglašeni velikim neprijateljima "našeg samoupravnog socijalističkog društva".
Uspešno poslovanje tržišno orijentisanih privrednih sistema je zamenjeno tezom da Nikezićev tim podupire koncentraciju kapitala u Beogradu, zanemaruje klasnu borbu i dopušta da se na univerzitetu školuju buduće tehnokrate.
Pod težinom optužbi Nikezić i Latinka Perović 21. oktobra 1972. na zatvorenoj sednici CK SK Srbije dali su ostavke na sve državne i partijske funkcije. Već 11. novembra iz kolektivnog Predsedništva je izašao Koča Popović koji je ovu smenu nazvao vrstom "dvorskog udara".
"Po mom uverenju, Latinka Perović i Marko Nikezić bili su već ljudi koji su nam u Srbiji mogli otvoriti evropske puteve...", rekao je Popović.
Sledećih meseci je desetak hiljada ljudi izgubilo radna mesta u političkom, privrednom i kulturnom životu. Zavladala je opet "diktature proletarijata" i "plima primitivizma"...
(Mondo/Novosti)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.