Zgrada u centru Beograda koja je godinama bila nelegalna i nije imala nikakvu praktičnu namenu, u decembru je legalizovana i dobila je građevinsku dozvolu. Objekat je arhitektonski završen i sada se planira izgradnja unutrašnjosti i legata Josifu Pančiću, za šta je potrebno dva miliona evra.
Ovo su fotografije objekta kako trenutno izgleda.
Prof. dr Željko Tomanović, dekan Biološkog fakulteta,kaže za MONDO da su pregovori oko finansiranja u toku i da postoje najave iz evropskog fonda, kao i da se nada će radovi početi u narednih par meseci.
Ovo je fotografija objekta koji je planiran.
Prema rečima profesora Tomanovića, planira se da ovde bude legat Josifu Pančiću koji uključuje galerijski prostor za posetioce, laboratoriju i učionice za decu i studente, jer 40.000 dece godišnje iz cele Srbije poseti Botaničku baštu.
"Zatim tu je banka semena, kako bismo očuvali današnje biljke koje rastu u Srbiji. Ovo je poslednji momenat za to, jer klimatske promene i zagađenje imaju veliki uticaj na prirodu. Tu će zatim biti amfiteatar sa 200 mesta i akustičnom izolacijom, gde će se održavati i koncerti, jer je ovo mesto prirodno i kulturno dobro", kaže profesor Tomanović za MONDO.
Fotografije planova za izgled objekta možete pogledati u Galeriji.
Prema rečima našeg sagovornika, ovo je prava nama za ovaj reprezentativan prostor, jer ovo ima značaj za ekološku svest i značaj očuvanja prirode.
"Čuvamo ovde 20.000 originalnih biljnih vrsta Josifa Pančića i polovinu biljnih vrsta u Srbiji. Veliki trud je potreban da one opstanu u centru grada, a inače rastu na planinama u posebnim uslovima. Imamo i 1.000 tropskih vrsta biljaka. Tu su zatim pisma, dokumentacija, lični predmeti i knjige Josifa Pančiča", kaže Tomanović.
Projekat izgradnje Pančićevog centra u Botaničkoj bašti Jevremovac započet je devedesetih godina prošlog veka. Uz sugestiju i nagoveštaj Ministarstva da će projekat moći da se završi, Biološki fakultet se tome posvetio.
Podsetimo, Josif Pančić bio srpski lekar, botaničar i prvi predsednik Srpske kraljevske akademije. Otkrio je novu vrstu četinara koja je po njemu nazvana Pančićeva omorika, a po njemu je nazvan i najviši vrh Kopaonika (Pančićev vrh) na kome se nalazi mauzolej sa njegovim posmrtnim ostacima. Botanička bašta u Beogradu je takođe bila njegova ideja.