Nakon što su mediji u Srbiji i pojedine poznate ličnosti objavile Sarinu priču kao znak podrške u potrazi, ova mlada devojka koja sada živi i studira u Beču za MONDO je ispričala kako teče njena potraga, sa kavim preprekama se susreće i zašto nikada ne odustaje od svoje želje.
"Pre objave, veliki broj mojih poznanika nije znao da imam takvu životnu priču.Znaju da imam jednu mlađu sestru koja je obolela od retke, progresivne i fatalne bolesti Sanfilipo sindroma. Druga mlađa sestra je preminula pre dve godine od retke bolesti. Zbog toga su roditelji ceo život bili jako fokusirani na njih. Oni žive u Bosni, ja studiram u Beču i odatle pokušavam sve što je u mojoj moći da nađem stariju sestru. Možda je sudbina što sam došla u Austriju, možda je ovde pronađem", kaže ova mlada devojka.
Od naranijeg uzrasta sam znala da imam stariju sestru, kaže Sara.
"Roditelji nisu mnogo govorili o tome u mom prisustvu, ali kada sam shvatila o čemu se radi, ali se sećam da sam mnogo plakala. To je priča koja je neprestano u mom životu. Želja je ceo život ista", objašnjava ova devojka.
Kako kaže, često mašta o tome kako bi izgledao prvi susret, ali se očekivanja menjaju što vreme više prolazi.
"I dan danas maštam kako bi to bilo super da se pronađemo, kako ona izgleda, kakav bi bio naš susret i kakav bi nam bio odnos. Sada kad sam starija, često pomislim da to možda neće biti kako sam maštala, ne znam kako će ona odreagovati. Ne mogu da očekujem da me sretne i padne u zagrljaj. Ali sam ušla u ovo, idem do kraja".
Kako kaže,od kada je objavila priču, javilo joj se dosta devojaka koje su usvojene, od kojih je jedna iz Srbije.
"Jednoj od njih, roditelji su priznali da su praktično dali novac za nju jer nisu mogli da imaju dece. Ipak, sigurna sam da većini usvojene dece roditelji to nikada neće reći, već se obično kažu priče kao što su 'majka te je ostavila', 'roditelji te nisu hteli+, i slično. Te 1995. godine se svašta dešavalo, kako su mi potvrdili oko 10.000 beba je ukradeno", kaže Sara Gojić.
Neke od njih sigurno su ostale u Srbiji, dok su druge verovatno poslate u inostranstvo, smatra Sara.
"Javila mi se jedna devojka koja mi je rekla da su nju zamenili, ali je majka prepoznala da je u pitanju druga beba i da su je na kraju vratili. Kada sam čula da je jedna medicinska sestra na samrti priznala da je učestvovala u tome, bilo je jako stresno. Možda je bolje da ne saznam ko je to učinio, jer ne znam kako bih reagovala. Uostalom, taj neko sigurno sada ni ne zna gde su sve te bebe završile, među njima i moja sestra", objašnjava Sara.
Potragu nastavlja tako što je objavila svoje fotografije i tekst na tri jezika, na engleskom, nemačkom i srpskom. Uradila je DNK analizu koja je popularna u svetu.
"To znači da ako je moja sestra isto uradila taj dnk test, onda postoji mogućnost da se poklope i da se tako pronađemo. Predlagali su mi detektiva, udruženja i razne mogućnisti. Mislim da su fotografije iz mladosti važne, jer ja i mlađe sestre ličimo, sigurna sam da starija sestra liči na nas. Tekst o tome biće objavljen uskoro u austrijskim medijima, a razmišljam i da se uključim u sve druge mogućnosti za potragu koje inostranstvo nudi", kaže ova hrabra devojka.
Da podsetimo, Sarina majka je 23. septembra 1995. godine u rodila devojčicu. Porođaj je protekao normalno, ali im je rečeno da je beba preminula, iako nisu dobili nikakvu zvaničnu dokumentaciju o tome. Godinama kasnije, uspeli Sara i njenaporodica uspeli su da otkriju niz nepravilnosti koje ukazuju da je beba ukradena nakon rođenja.
JAVITE SE NA EMAIL ADRESU
Ukoliko mislite da imate informacije koje bi Sari pomogle da pronađe svoju sestru, potpuno anonimno joj se možete javiti na saragojic11@hotmail.com imejl adresu.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.