Među građanima se poslednjih nekoliko dana, sa određenom dozom straha i nezadovoljstva, priča o eventualnom ponovnom zaključavanju jer činjenica je - brojke skaču.
Krizni štab konstantno veća, razmatra se šta je najbolje i za zdravstvene prilike ali i ekonomske, a nekoliko faktora uticaće na to koliko stroge mere nas očekuju.
1. Broj zaraženih za 24h
Brojka koju svakog dana sa nestrpljenjem, ali i zebnjom, iščekujemo u 15 časova. Predstavlja broj novozaraženih u poslednja 24 sata, odnosno onih koji su bili pozitivni na testu na korona virus. Ona se već dve nedelje kreće između 4.000 i 4.700, uz manje padove vikendom kada je i manje testiranih građana.
Radi se o veoma velikoj brojci, koja daje prosek od 800-900 zaraženih na 100.000 građana, odnosno veoma je blizu crnoj korona zoni (1.000 i više zaraženih na 100.000ljudi u poslednjih 14 dana).
Ova brojka je najveća bila tokom novembra i decembra kada smo na dnevnom nivou, tokom čak mesec dana, imali 5.000 i više zaraženih, a crni rekord postavljen je prvog decembarskog dana - 7.999.
Sada smo na nešto nižem nivou, ali je problem što ova brojka kad dostigne određeni nivo veoma teško pada, potrebno je mesec dana da se koliko-toliko vrati u neke podnošljive okvire.
2. Broj preminulih za 24h
Nažalost, prema zvaničnim podacima od korona virusa u Srbiji je do danas preminulo više od 4.700 ljudi (stopa smrtnosti je 0,92 odsto).
U poslednjih nedelju dana mahom beležimo više od 20 izgubljenih života na dnevnom nivou, te smo sve bliže onom najcrnjem periodu, od 20.novembra do 13. januara kada smo po pravilu imali po 30 i više mrtvih za 24 sata, dok će u analima epidemije korone u Srbiji crnim slovima ostati upisan 4. decembar 2020. kada je u jednom danu preminulo 69 pacijenata od kovida-19.
3. Koeficijent pozitivnih
Ova brojka predstavlja odnos između broja pozitivnih i broja testiranih osoba u jednom danu i što je veća pokazuje brže širenje virusa u populaciji.
U poslednjih 20-tak dana on se po pravilu kreće između 25 i 30 odsto, što pokazuje da je svaki četvrti, a pojedinim danima skoro i svaki treći testirani bio zaražen!
Najveće vrednosti koeficijent je beležio od sredine novembra do sredine decembra kada je non-stop bio iznad 30 odsto, a rekord je postavljen 7. decembra 2020. - čak 41,77%. Istina, on je bio još viši tokom prvog talasa, tačnije 24. marta je iznosio čak 61,36%, ali je to bilo u vreme kada smo testirali manje od sto ljudi tokom dana.
U vreme kada je u Srbiji bilo vanredno stanje, i kada smo imali čak i policijski čas, dr Kon je više puta ponavljao da je neophodno da ovu brojku spustimo ispod pet odsto kako bi mere bile ublažene. Čini se da tada niko nije ni pomišljao da će one u trećem talasu biti nekoliko puta veće...
4. Broj hospitalizovanih
Broj ljudi koji se nalazi u bolnicama možda i najbolje govori o težini situacije, ali i opterećenju medicinskog sistema. Od početka marta imamo 4.000 i više hospitalizovanih, a pitanje je dana kada ćemo probiti granicu od 4.500.
"Situacija u bolnici je kritična i prenapeta. Imamo skoro 900 bolesnika, praktično smo popunjeni. Više od dve trećine bolesnika je u veoma teškom opštem stanju, i svi su na kiseoničnoj potpori, bilo neinvazivnoj bilo invazivnoj. Pritisak na bolnicu je neizdrživ, kadar je preumoran, regrutovan ne samo iz Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, već i iz svih bolnica u Beogradu", ispričala dr Tatjana Adžić Vukićević, direktorka kovid bolnice u Batajnici.
Najviše hospitalizovanih imali smo krajem 2020. godine, skoro 10.000, da bi poslednjih meseci neke bolnice bile vraćene u nonkovid režim kako bi mogle da pomažu obolelima od drugih bolesti koji su bili značajno zapostavljeni.
Međutim, narednih dana pojedine od ovih zdravstvenih ustanova ponovo će morati da se vrate u kovid režim...
5. Broj ljudi na respiratorima
Najteži pacijenti po pravilu završavaju na respiratorima. A kako su u više navrata istakli naši kliničari, tada je šansa za preživljavanje 50 odsto, čak i manja...
Broj pacijenata koji su na respiratorima takođe raste već nedeljama, probijena je granica od 200 na dnevnom nivou, dok je najkritičnije bilo u decembru kada ih je skoro mesec dana bilo po 300 i više. Najviše 17.12.2020, čak 353...
6. Broj sojeva
Običnim ljudima je skoro svejedno kojim su se sojem zarazili, ali stručnjacima nije, posebno jer se još i u svetu prikupljaju informacije o tome koliko je neki soj zarazniji, opasniji i eventualno smrtonosniji u odnosu na prethodnike. Preciznije, i dalje je mnogo nepoznanica.
Ono što je sigurno je da je britanski soj uveliko stigao u Srbiju, pa čak postoje indicije da je već postao i dominantniji, što mnogi povezuju sa bržim širenjem zaraze poslednjih nedelja.
"Dobio sam koji su pokazali da je ogroman broj ljudi, čak većina, zaražena novim britanskim sojem. Taj soj povećava smrtnost, ali i brže ide kroz narod" obelodanio je pre nekoliko dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Međutim, kako su nezvanično istakli epidemiolozi, veruje se da su u Srbiju već pristigli i južnoafrički i brazilski, a možda i još neki drugi soj.
7. Broj zaraženih po domovima
Jedna od veoma bitnih brojki je i ona koja nam dočarava koliko je zaraženih u ustanovama socijalnе zaštitе i domovima za smеštaj odraslih i starih, pošto je ovo najosetljivija kategorija stanovništva.
Trenutno je, prema zvaničnim podacima, od kovida-19 obolelo 192 korisnika i 260 zaposlеnih, dakle nešto više od 450, dok smo u jednom trenutku imali i preko 1.500.
Značajno je i što je priličan broj najstarijeg dela stanovništva koji su smešteni u ovim ustanovama već vakcinisan.
8. Broj zaraženih medicinara
Više puta je ponavljamo da ne sme da se dogodi situacija da nemamo ko da nas leči. A to znači da ne smemo da dopustimo masovno zaražavanje, lekara, medicinskih sestara, tehničara...
Poslednjih nedelja nije bilo zvaničnih podataka o masovnijem oboljevanju medicinara, odnosno o problemima koji iz ovog razloga imaju pojedine kovid bolnice.
Ono što brine su međutim podaci da je u pojedinim velikim kliničkim centrima vakcinisano manje od 50 odsto medicinara.
9. Broj vakcinisanih
Što je više vakcinisanih to se lakše diše. U Srbiji je više od 1,2 miliona ljudi vakcinisano, a više od 740.000 ili 10,5 odsto stanovništva je primilo i drugu dozu.
Međutim, evidentno je da je poslednjih nedelja došlo do usporavanja procesa vakcinacije (svojevremeno smo imali i po 60.000 cepljenih na dan), uprkos mnogim improvizovanim vakcinalnim punktovima i vakcinisanju starijih osoba i bez prijave.
Problem je što veći broj zaraženih mođe da ugrozi proces vakcinacije. Kako su istakli epidemiolozi i imunolozi, s jedne strane može da se desi da mnogi zbog zaraze budu sprečeni da prime vakcinu, ili da ona ne bude delotvorna, a sa druge veći broj hospitalizovanih zahteva i više medicinskog osoblja koje će morati da se posveti pacijentima, umesto da radi na vakcinaciji.
10. Reprodukcioni broj
Reprodukcioni ili R broj se pokazao kao veoma važan širom sveta u borbi protiv korona virusa i svi priželjkuju da on bude što niži. On predstavlja prosečni broj ljudi koje jedna zaražena osoba zarazi i on jasno pokazuje u kojoj smo fazi epidemije i neophodno je da bude ispod jedan kako bi se lanac zaraze zaustavio.
Što je veća vrednost R, virus se više širi. Za sezonski grip, jedna infekcija vodi u proseku ka 1,4 infekcija, za korona virus jedna infekcija vodi u dve ili tri nove infekcije u ranom stadijumu rasta obolelih.
U avgustu je obelodanjeno da je on tada u Srbiji iznosio 2,7, ali je za njegovo računanje potrebna ipak “ozbiljnija matematika”.
Koliko nas košta zaključavanje?
Naspram deset brojki sa kojima uglavnom barataju članovi medicinskog dela Kriznog štaba nalazi se jedna isto tako veoma važna računica koja je često presudna prilikom donošenja odluka o restriktivnim merama. A ona se tiče ekonomije.
"Jedan dan zaključavanja kao mera borbe protiv širenja pandemije, košta oko 190 miliona dolara, što su velike pare, zbog čega se država trudila da ne ide sa najtežim merama kako bi mogla da razvija ekonomiju. Niko ne pita koliki su troškovi za lekare i bolnice", rekao je pre nekoliko dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Pretpostavljamo da se cifra od 190 miliona odnosila na kompletno zaključavanje zemlje, sa zatvaranjem granice, ali nema nikakve sumnje i da bi deset dana u kojima bi radile samo prehrambene prodavnice, apoteke i pumpe, bile veliki udar na srpsku ekonomiju.
Mnoge firme, ali i zaposleni u njima, osetili bi direktan udar lokdauna. Međutim, nema dileme da bi se to prelilo i na ostatak srpke ekonomije.
"Nove zabrane, zatvaranje društva i policijski čas na deset dana nisu rešenje i ne mogu da prihvatim da će virus nestati samo ako zatvorimo beogradske ugostitelje i sprečimo ih da rade. Ne podržavam mere koje ukidaju radna mesta", više puta je istakao zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.
(Mondo/Blic)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.