Proleće na severnoj Zemljinoj polulopti počinje sutra, 20. marta u 10 časova i 37 minuta. U isto vreme za stanovnike na južnoj Zemljinoj polulopti počinje jesen. I sledećih pet godina proleće će nam dolaziti 20. marta, a ove godine traje do 21. juna.
"Još od 2011. godine proleće počinje 20. marta, dok su se do tada smenjivali 20. i 21. mart. Tako će biti sve do 2048. godine kada će se početak proleća smenjivati između 19. i 20. marta. Tek 2102. godine, proleće će se ponovo vratiti na 20. i 21. mart", kaže Branko Simonović iz Astronomskog društva „Ruđer Bošković“.
Kazaljke unapred
Što se tiče letnjeg računanja vremena, pored svih ranijih najava, situacija je sledeća – u noći između subote i nedelje, 28. marta, počinje letnje računanje vremena pomeranjem za jedan čas unapred – sa 2 na 3.
Evropska komisija, koja treba da odluči da li će se zadržati ili ukinuti pomeranje časovnka, odložila je odluku za godinu dana.
"U svetlu pandemije bilo je za očekivati da se tako nešto desi. Čitava stvar je dodatno zamršena referendumom, kojim je svim evropskim državama ostavljeno da odluče da li će ukinuti pomeranje časovnika, a onda i u kom će režimu ostati", smatra Simonović.
Razlog za kalendarski ples su složena Zemljina kretanja. Veliki je poduhvat za astronome da se sva kretanja naše planete, i ona predvidljiva i ona složena i haotična, ukrote i opišu.
"Tako smo svojevremeno govorili i o prestupnoj sekundi i raznim pojavama koje su način da zapravo ukrotimo te nesrazmernosti“, navodi Simonović. Geometrija proračunavanja početka godišnjih doba je veoma složena, ali bi se uprošćeno moglo reći da su godišnja doba, u ovom slučaju proleće, uslovljena geocentričkom longitudom Sunca.
"To znači da Sunce u tom trenutku, tokom svog prividnog kretanja po nebu, prelazi sa južne na severnu hemisferu i u tom trenutku se nalazi na nebeskom ekvatoru", objašnjava astronom. Kada se priča o dolasku proleća, neminovno je pričati i o buđenju života na severnoj hemisferi.
Svi živi organizmi na našoj planeti imaju određeni biološki časovnik, baš zbog tog ciklusa godišnjih doba, koji je vezan za svetlost, odnosno Sunce i naš položaj u odnosu na njega.
"Od toga koliko je dug dan zavisi kako će se biljke ponašati. Ako dužina dana prelazi određenu količinu vremena dovoljnu za cvetanje, biljke će cvetati posle te dužine i to su biljke dugog dana. Sa druge strane, postoje i biljke kratkog dana", kaže profesor Biološkog fakulteta Peđa Janaćković.
Sva živa bića na Zemlji imaju poseban cirkadijalni časovnik za koji je odgovorno oko 20 gena i mnogi proteini koje ti geni regulišu.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
(Mondo/RTS)