Naredne nedelje mogao bi da bude dozvoljen rad pojedinim uslužnim delatnostima. Razmatraće se pojedinačno svaka delatnost i određivati mogući model.
Ovaj pristup određivanju mera je svojevrstan kompromis između različitih zahteva unutar Kriznog štaba - medicinskog dela koji traži zatvaranje i nadalje, i ekonomskog koji je za otvaranje.
Medicinski deo Kriznog štaba u nedelju će napraviti presek, odnosno prve procene da li je postignut napredak u suzbijanju virusa. Sednica celokupnog štaba očekuje se u ponedeljak, a do tada će sa doktorima razgovarati premijerka Ana Brnabić.
Dva različita stava u kriznom štabu
Medicinski deo zahteva zatvaranje koje bi trajalo najmanje još nedelju dana.
Ekonomski deo štaba zahtevaće da se razmotri zasebno svaka delatnost, donesu pojedinačne mere, a ne jedinstvene za sve. Najglasniji u ovom zahtevu su predstavnici grada Beograda.
Vrata bi trebalo da otvore frizeri, kozmetičari, zanatlije poput obućara, bravara, ali i objekti poput stovarišta na otvorenom. Deo štaba smatra da nema posebnog razloga da se ne dozvoli i šalterska prodaja hrane i kafe.
Kako sada stvari stoje, niko sa sigurnošću ne može da tvrdi koja će varijanta na kraju biti usvojena.
U opticaju su dva osnovna modela: da sve zanatlije rade, ali skraćeno ili da budu usvojene posebne mere za svaku delatnost.
Radno vreme do 14 sati i posebni zahtevi?
Kada je reč o skraćenom radnom vremenu, medicinski deo Kriznog štaba teško bi pristao da lokali budu otvoreni do popodnevnih sati. Ukoliko to bude usvojeno, radno vreme bi, primera radi, bilo do 14 časova.
Drugi model, po kome se radno vreme određuje pojedinačno za svaku delatnost, značio bi precizno propisivanje šta je dozvoljeno.
To bi u slučaju frizerskih salona značilo da će biti određeno koliko mušterija može da bude istovremeno u objektu i koji posebni zahtevi moraju da budu ispoštovani (na primer: da budu korišćeni papirni ubrusi umesto peškira).
Mere za kafiće i restorane najteža odluka
Ukoliko medicinski deo Kriznog štaba pristane da koriguje svoje zahteve o merama, kao najveći problem i dalje ostaju kafići i restorani.
Lekari po ovom pitanju imaju tvrd stav - u tim lokalima virus se najlakše prenosi.
Ono što je izvesno, medicinski deo Kriznog štaba spreman je da bez pritiska razgovara o popuštanju mera za sedam dana jer insistira da “zaključavanje” traje ukupno dve nedelje.
S druge strane, preostali deo Krizog štaba koji čine funckioneri i ekonomisti sve manje na to pristaje. Jedan od njih koji je javno najavio da će tražiti ukidanje mera je zamenik gradonačelnika Goran Vesić.
"Znam da lekari žele sve najbolje i da svoje strane daju maksimum kako bismo se izborili sa ovom krizom i žao mi je što smo ovaj put morali da popustimo pred ultimatumom jer ne mogu da ne kažem da ove mere nanose veliku ekonomsku štetu privredi Beograda", rekao je Vesić.
Nesklad u Kriznom štabu
Da u Kriznom štabu stavovi nisu jedinstveni postalo je jasno pre oko mesec dana.
Sa porastom brojki, različiti stavovi su sve izraženiji. Medicinski deo traži sve čvršće zatvaranje, a ekonomski da se dozvoli rad. Tako je premijerka Ana Brnabić dobila ulogu arbitrarnog posrednika.
Ona je dobila ulogu glavnog moderatora kako bi se postigli komprimisi između zahteva lekara i ekonomskih interesa. Poslednje dve nedelje Brnabić održava sastanke sa medicinskim delom Štaba i mimo zvaničnih zasedanja.
Pre odluke o zatvaranju prošle nedelje Brnabić je razgovarala u dva navrata sa delom lekara epidemiologa koji su zahtevali da zatvaranje odmah bude na 14 dana, a ne kao što je najnovija odluka, na pet dana.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.