Momir Bulatović, nekadašnji predsednik Crne Gore i premijer SRJ, bio je jedan od najbližih saradnika Slobodana Miloševića, sa njim je ostao blizak do samog kraja i bio svedok mnogih važnih događaja do hapšenja Miloševića u noći između 31. marta i 1. aprila 2001. godine.
Bulatović se jednom prilikom, nekoliko meseci pred smrt, osvrnuo na odnos sa aktuelnim šefom crnogorske države Milom Đukanovićem, a zanimiljivo je da je sa nekadašnjim političkim protivnikom dugo bio komšija:
"Mi smo dva različita sveta. Pozdravimo se, prosto, to je normalno. Ja na neki način razumem teret koji ima Milo Đukanović. Slažem se sa onim što je Matija Bećković rekao - dao bi on grdne pare da može toga da se ratosilja. To je, inače, potpuna podvojenost jedne ličnosti, to ne može dugo da traje. Kada bi Milo Đukanović imao neku realnu alternativu, a mislim da mu se ona može ponuditi, on bi preokrenuo taj svoj ćurak i vratio Crnu Goru kući. Mislim da bi to bilo spas i za njega, i za celu Crnu Goru", pričao je Bulatović 2019. godine za Novosti.
Milo Đukanović je kao predsednik vlade bio izuzetno uspešan zato što je imao dobre odnose sa Srbijom, tvrdio je tada Bulatović.
"U ekonomskom smislu, u ondašnjoj SRJ naša privreda je bila na nivou statističke greške. I kad ja nešto zamolim Slobodana Miloševića, on pozove Mirka Marjanovića i tada Milo Đukanović postane uspešan privrednik. Jednom se desilo da smo zakasnili na neki sastanak i ja sam rekao Miloševiću: 'Stvarno je JAT kasnio, da li možeš da nam daš pare da kupimo avion?'. I mi smo kupili avion, a platila ga je 'Elektroprivreda Srbije'. Znači, bio je uspešan i dobar privrednik zato što je, šta god mu je falilo, dobijao iz Srbije. E, sad on to zaboravlja. Razvija neke druge veze koje nisu baš zakonite, tu postoji ogromna količina novca koja se valja u ilegalnim sferama, i upravo zato ga Zapad koji sve to kontroliše i koji sve to zna pušta - ispričao je Bulatović.
Na pitanje da li je Đukanovićeva omiljena pesma i dalje "Znam za jedan grad, zove se Beograd" odgovorio je:
"Ne znam, nismo pevali zajedno, ali znam da je voleo da dođe u Beograd i mislim da mu sada teško pada što ga ne posećuje. Godinama smo nas dvojica znali da se ovde lepo provodimo. Ja imam tu privilegiju da to mogu da nastavim, a on je nema".
Odbio da bude Milo
"Kada su meni 1996. u Beloj kući ponudili da budem Milo Đukanović, ja sam im rekao da svaki političar hoće podršku Amerike, ali cena koju treba da platim je prevelika. Ne mogu da dobijem podršku Amerike odvajajući se od Srbije. Zato sam završio političku karijeru, ali na način koji mene čini potpuno mirnim", govorio je Bulatović.
Momir Bulatović, bivši predsednika Crne Gore preminuo je 30. juna 2019. godine, a predsednik Crne Gore Milo Đukanović tek je nekoliko dana kasnije u julu mesecu uputio telegram saučešća porodici Bulatović u kom je između ostalog bilo navedeno da, bez obzira na kasniji razvoj političkih procesa, s pijetetom čuva uspomenu na dane njihove saradnje.
Milo se do slanja telegrama saučešća nije oglašavao, a zvanična Crna Gora svog prvog izabranog predsednika nije udostojila ni komemorativne sednice.
Bulatović je iznenada preminuo u 63. godini, posle nepunih nedelju dana od pomena sinu Bošku koji je 11 godina ranije preminuo u 21. godini života. Boško Bulatović je preminuo nakon kratke i teške bolesti, a sahranjen je u selu Raći, kraj Podgorice.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
(Mondo)