Profesor na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti Ivan Klajn preminuo je u 85. godini.
Klajna se ljudi sete najčešće kada imaju neku jezičku nedoumicu, jer se njegovo široko područje naučnog rada odnosilo na leksiku, gramatiku i standardizaciju savremenog srpskog jezika.
Voleo je da neguje srpski jezik i uvek je skretao pažnju mladima da možemo nove fraze i izraze, opisati upravo srpskim jezikom.
"Mlađe generacije bi trebalo podsećati na to da i na srpskom postoje reči kojima se za nešto može reći da je dobro, lepo, odlično, sjajno, fino, a ne isključivo 'super' i 'kul'. U tekstovima se mnoge engleske reči bukvalno i pogrešno prevode, pa tako stalno čitamo o 'Silikonskoj dolini' umesto o 'Silicijumskoj', ili slušamo o nekom bestseleru koji je u toj i toj zemlji prodat u 'pola miliona kopija' – a bestseleri se sigurno ne prave u foto‑kopirnici, nego se štampaju u hiljadama ili milionima primeraka (engl. copy)", pričao je ranije Ivan Klajn.
Klajn je uvek smatrao da bi trebalo više da se brinemo o srpskom jeziku, razvijanju jezičke kulture i očuvanju tradicije.
"Potrebna su nam novija izdanja pravopisa, rečnika i ostalih normativnih priručnika", rekao je Klajn, podsetivši da se u drugim zemljama svake dve - tri godine objavljuju nova izdanja rečnika.
U SANU se još od 1959. godine radi na "Velikom rečniku", do sada je odrađeno više od polovine posla, ali će generacije čekati na poslednju svesku tog rečnika, naveo je tada Klajn.
Govoreći o izumiranju jezika uopšte i sve većoj "navali" engleskog, prof. Klajn smatrao je da je srpski ugrožen u meri u kojoj su to i drugi jezici. Opasnost preti čak i jezicima sa velikom tradicijom, francuskom, italijanskom, nemačkom.
"Smatram da ipak nije verovatno da ćemo doći do jednojezične civilizacije", rekao je ranije Klajn, navodeći da engleski treba da bude jezik za međunarodno sporazumevanje, a ne da potisne nacionalne.
Ivan Klajn je rođen 1937. godine u Beogradu. Završio je studije italijanskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu u Univerziteta u Beogradu 1961. godine.
Kao redovni profesor na ovom fakultetu predavao je italijanski jezik i uporednu gramatiku romanskih jezika.
Osim romanistike, područje Klajnovog rada je i normativna gramatika i standardizacija savremenog srpskog jezika.
Klajnova najznačajnija dela su: "Uticaji engleskog jezika u italijanskom", "Tvorba reči u savremenom srpskom jeziku", "Italijansko-srpski rečnik" za koji je dobio nagradu Vlade Republike Italije.
(Mondo/RTS)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.