Napetu atmosferu u i ispred vile Mir, na ivici sukoba između Miloševićevih pristalica, obezbeđenja i policije, na momenat prekida jedan telefonski poziv. Čedomir Jovanović, šef poslaničke grupe DOS-a, predlaže Branislavu Ivakoviću smirivanje situacije i pregovore o predaji Miloševića.
Ova scena u drugoj epizodi serije postavlja Ivkovića u centar zbivanja kao čoveka koji će u narednim dugima satima u ime SPS pregovarati sa novim vlastima o hapšenju Miloševića. U sinoćnoj, trećoj epizodi, lik Baneta Ivkovića ima još veći značaj - Mira Marković, uveliko na ivici nerava, praktično ga optužuje da je izdajnik, da šuruje sa liderima DOS-a i naziva ga "bednikom" i "malom kukavicom".
Kakva je Ivkovićeva pozicija bila u stvarnosti?
Zašto su se novi vlastodršci obratili baš njemu i da li je ovo telefonskom razgovoru nešto prethodilo?
Dvadeset godina posle ovog događaja, nekadašnji predsednik beogradskog, te član Izvršnog i Glavnog odbora SPS i dalje je predmet podela. Za jedne je izdao Miloševića i doprineo njegovom odlasku u Haški tribunal, za druge je racionalan čovek koji je sve činio da se izbegne krovoproliće, za treće neko kome se pridaje prevelik značaj.
Činjenica je da je Ivković tih dana bio jedan od retkih visokih funkcionera Miloševićeve stranke koji je ostao uz njega. Sam kaže da su mnoge njegove kolege, nakon saznanja šta se sprema predsednku, "završile ispod kreveta".
"Imali ste SPS u kom te večeri, pored pokojnog Živorada Igića, Slavice Đukić-Dejanović i mene, nije bilo nikoga. Bili su poslanici, ali mnogi funkcioneri su završili ispod kreveta u spavaćim sobama, nasilno otišli u bolnice, porazboljeveli se", izjavio je Ivković.
Objašnjavajući kako mu je dopala uloga posrednika, rekao je da mu je pred vilom Mir, nakon haosa koji je u momentu izbio, prišao Čedomir Jovanović i rekao:
"Profesore, vidim da si razuman čovek, daj da se nađemo da rešimo ovo da ne bude krvi". Ivković mu je rekao da "nema problema".
"Našli smo se na Topčiderskoj zvezdi, prešao sam iz mog u njegov automobil. Milošević je pristao da pregovara, a Jovanovićevo uvođenje u vilu izgledalo je tako što sam ja išao ispred, da moji ne bi pucali na njega, Legija je išao iza njega, da njegovi ne bi pucali na Jovanovića. U toj situaciji ponašao se veoma razumno i racionalno, respektovao je Slobodana. Doprineo je da se izađe iz ove situacije", rekao je Ivković.
Crna mrlja
Iako je, kako kaže Ivković, tadašnji savezni predsednik Vojislav Koštunica garantovao da izručenja Miloševića u Hag neće biti i da će "pokušati sve da sredi", katastrofa je jedva izbegnuta.
"Situacija je bila veoma haotična. Mislim da smo bili na jedan mikron daleko od ozbiljne katastrofe u kojoj bi najmanje 50 do 100 ljudi poginulo i to bi bila crna mrlja na istoriji ovoga naroda", rekao je Ivković.
Politički analitičar Cvijetin Milivojević, koji je aktivno pratio Miloševićevo hapšenje i događaje koji su mu prethodili, smatra da je pozadina Ivkovićeve uloge nije toliko jednostavna, te da možemo da je povežemo i sa njegovim kasnijim političkim delovanjem.
"Znao je da će Milošević otići u Hag"
Milivojević je rekao da se Branislav Ivković u vili Mir pojavio kao poslednja linija odbrane Slobodana Miloševića, a "ispostavilo se da je u toj poslednjoj liniji bilo mnogo pukotina".
"To da je on dogovorio sa Čedomirom Jovanovićem da Milošević neće biti izručen Haškom tribunalu i da bi bilo dobro da se mirno preda je apsolutna navlaka. On je znao da će biti upravo obrnuto. Da se Milošević i hapsi, nažalost ne zbog onoga što je loše učinio građanima Srbije, već zato što je to tražio Hag. To je Bane Ivković znao i on je praktično izdao i koliko je to tačno pokazala je činjenica da je kasnije napustio SPS, napravio bunu i u jednom trenutku sa delom svojih poslanika davao podršku DOS-u, bio je jedna vrsta njihove manjinske podrške", navodi Milivojević.
Milivojević ističe da je se Ivković i ranije dogovarao sa liderima DOS-a.
"Nije to jedino druženje Čede Jovanovića i Baneta Ivkovića. On je sa liderima DOS-a već imao neku kopču. U knjizi pokojne Mire Marković postoji jedan iskren, emotivni deo, gde ona govori o izdaji svojih i Slobinih najboljih drugara. Tu pominje jedno 50 imena, a Bane Ivković je bio visoko kotiran. On je bio jedan od omiljenih političara Mirjane Marković, bio je neka vrsta njenog čoveka u SPS. To su oni ljudi koji su, kada je Milošević bio moćan, bili najveće šlihtare, od kojih bračni par Milošević nije mogao da živi, a kada su pali sa vlasti počeli su da im se ne javljaju", navodi Milivojević.
Milivojević napominje da su među ljudima koji su otišli u vilu da Miloševića brane jedini visoki partijski funkcioneri bili Slavica Đukić-Dejanović i Branislav Ivković.
"Slavica je navodno tamo bila kao stručnjak, kao psihijatar, da im da reč utehe i pomogne. S druge strane, Živorad Igić je čovek koji je iskreno verovao u ideju SPS, smatrao je da će Milošević da zaštiti Kosovo i on nije klasičan poltron. On nije imao previše visoke državne funkcije", navodi Milivojević.
(Kurir.rs/Blic)