Evo kako je jedna Srpskinja odlučila da se bavi "muškim poslom" u Americi.
Ništa lakše nego sresti Srbina kamiondžiju u Americi. Legenda kaže da je je svaki treći vozač kamiona u regionu Čikaga iz Srbije ili sa prostora bivše Jugoslavije. Ipak, retko ćete za volanom drumskih lađa sresti Srpkinju, pogotovo devojku 25 godina, poput Katarine Milojević.
Rođenu Nišlijku, inače agenta za nekretnine i fudbalskog sudiju, pandemija korona virusa naterala je da promeni zanimanje. Početak u muškom poslu kakav je ovaj je bio prilično težak, ali Kaća je prošla vatreno krštenje i sada je već prevejani, iskusni vozač, koji za nedelju dana prelazi distance i po 5.500 kilometara.
"U Americi sam četiri godine i promenila sam puno poslova, ali uvek mi je bilo na pameti da mogu da vozim kamion, tačnije, tata mi je dao tu ideju. Zbog korone sam odlučila da poslušam tatin savet i počnem da vozim kamion. Vozim mali kamion, a ne one ogromne šlepere. Svakako je za mene bio bauk, prvo sam se plašila i mislila sam da ne mogu da vozim kamion. Ali kada sam sela, videla sam da je to lagano", rekla je Katarina i dodala:
"Visoka sam metar i 60, pa ja bez problema mogu da se raširim u kamionu. Imam tamo i krevet, i moj laptop, imam frižider - sve što mi je potrebno. Vozim već 3 meseca i nije mi do sada bilo dosadno. Svraćam u velike gradove i upoznajem nove ljude, a to je neprocenjivo iskustvo. Videla sam dosta gradova i bolje da me pitaš gde nisam bila", rekla je ova simpatična Nišlijka.
Iako ne planira da vozi kamione ceo život, svima preporučuje da ovo probaju.
"Ne planiram da budem profesionalac u ovom poslu, iako neki ljudi misle da jesam, jer za 3 meseca nisam napravila nijedan incident. Ovaj posao je predobar, preporučujem ga svakome. Može i da se zaradi i da se putuje", ističe Katarina koja iza sebe ima ozbiljnu kilometražu na američkim drumovima.
"Nekad vozim i 5.000 kilometara.Meni je uživanje kada vozim, jer stalno razgledam okolinu. Gledam da se hranim zdravo i da idem u teretanu. Ako je tura 1.500 kilometara za dan, onda nemam vremena ni za šta, ali ako je 1.500 kilometara za dva dana, onda imam vremena za sve", rekal je ona i dodala da se više ne plaši spavanja na kamiondžijskim parkinzima.
"U početku mi nije bilo svejedno, ali sada je skroz okej, jer to su velike pumpe za kamione i ima po 50 ili 100 kamiona, pa mi zaista nije problem. Istuširam se, pogledam film i spavam. Sve je korektno. Ovo je moja pokretna kuća, navikla sam se na kamiondžijski život", zaključila je ona.
Pogledajte ceo intervju sa Katarinom:
(Mondo/Serbian News USA)