Ovo za MONDO kaže dr Goran Lažetić, lekar na klinici za lečenje bolesti zavisnosti na Institutu za mentalno zdravje u Palmotićevoj.
On je govoreći u emisiji “MARGINE” koja se u ovoj epizodi bavi bolestima zavisnosti kaže da konkretno zavisnost od interneta nije u međunarodnoj klasifikaciji bolesti.
“To se prepoznaje i tretira kao problem ali još nije klasifikovano kao bolest”, napominje dr Lažetić.
Igranje igrica, strimovanje, pravljenje vlogova – sve je to danas u eri interneta i online medija postalo veoma popularno. Toliko da ljudi biraju da se posvete tome profesionalno.
Kako izgleda jedan dan profesionalnog gejmera?
“Svi živimo zajedno u jednoj velikoj gejming kući. Nas pet igrača, imamo psihologa, trenera, kuvara. Sve je organizovano samo da mi budemo fokusirani na tu igru. Dan počinje u 10 ujutru. Kreveti moraju da budu namešteni a mi spremni. Sve nas kontrolišu. Naša glavna obaveza je da tih 5-6 sati koje je igranje sa timom”, priča Aleksa Stanković profesionalni gejmer.
Ujutru ustane u 10, ode na bazen, tamo bude nekih 20 minuta da se razbudi pa onda na doručak.
“I onda odigram jednu partiju koja traje 45 minuta. Posle vidim kakve su nam dnevne obaveze, da li imamo razgovore sa psihologom, da li treba da snimimo neke video klipove. Onda imam neko slobodno vreme do 13h. Potom ručak, moramo zajedno svi da ručamo. Potom sledi timski sastanak i onda kreće vežba sa timom od 15 do 21h. I ostatak vremena treba da posvetimo igrajući ili nešto radeći. Ili ko hoće da istrenira, može da ode u teretanu”, kaže Aleksa.
Napominje kako je prvi ozbiljniji novac koji je zaradio od ovog posla bio onaj kada je postao vicešampion u “1na1”. Tada je osvojio 3.000 dolara, dok je prvi profesionalni ugovor potpisao 2016.
“Najplaćeniji igrač, za koga se zna plata, u mojoj igrici …. koja je najpoznatija na svetu ima dva miliona dolara godišnje. Inače , moj dan traje 8-10 sati igrajući igrice. Ja to sad ne radim uvek samo zato što uživam nego zato što je to moj posao”, kaže Aleksa.
Pogledajte!
Govoreći o tome kako igranje igrica može preći u zavisnost, Aleksa kaže da je preventiva za to odnos između dece i roditelja.
“Odnos dece i roditelja je veoma bitan. Greška je skroz zabraniti da igraju video igrice. Treba napraviti dogovor. Nije ni svaki jutjuber niti svaki strimer ok da se gleda. Roditelji moraju da budu uključeni u to”, kaže Aleksa.
I dok zavisnost od interneta nije klasifikovano kao bolest – zavisnost od kocke jeste.
Milan Radovanović, osnivač savetovališta “Entera” gde se sa kolegama bavi lečenjem nehemijskih zavisnosti ističe da čovek ima tendenciju da svaku radnju koja mu stvara zadovoljstvo krene da upražnjava sve više zbog mehanizma nagrađivanja u mozgu.
“On postaje ostrašćen zbog te radnje. To postaje strast a ona opet ima tendenciju da se iznova ponavlja i vodi nas u neku naviku koja opet ima tendenciju da preraste u zavisnost”, kaže Radovanović.
Kako ističe bilo je i neobičnih zavisnosti - npr zavisnost od horoskopa. Ali ima jedna stvar koja zbunjuje njega i njegove kolege.
“To su serije. Tog bindžvočinga ima sve više i može da dovede do zavisničkih fenomena”, kaže Radovanović.
Ljudi u smišljanju toga u šta će se sve kladiti idu dotle da se npr klade na registarske tablice.
“Sećam se ekipe momaka, jedan od njih je bio kod mene, koja se kockala na tablice. To ide tako što npr sednemo na javno mesto, u neku baštu pored ulice gde prolaze automobili. I onda svako od nas napiše tri broja, i onda krene...”, rekao je Radovanović.
S druge strane, dr Snežana Alčaz, načelnica službe bolničkog lečenja specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj, kaže da nema kockara koji završe dobro.
“Što je kockanje dostupnije to zahvata različite populacije. Ranije su bili iz određenih struktura ili su pripadali krimigenom miljeu ili se radilo o bogatim tatinim sinovima. Danas imamo ljude kako iz sela tako i iz grada, imamo mlade koji su imali ideju da se kockanjem profesionalno bave”, kaže dr Alćaz.
Ona ističe da se danas promoviše profesionalno kockanje a u prilog tome ide da imamo kanale gde možemo da pratimo turnire u pokeru.
“Mene brine što kako se zatvori neka prodavnica tu se otvori kockarnica. Ja sam živela u vrmeenu kada je kockanje za građane Jugoslavije bilo zabranjeno. Mi nismo imali toliki problem sa kockom”, kaže ona i dodaje:
“Mladi ljudi su skloniji da razvijaju zavisnost. Njihov mozak se još formira i oni u tom periodu kada počinju sa kockom, a to je prosečno oko 15. godine, nemaju dobro razvijen sistem donošenja odluka. Ne sagledavaju dugoročne posledice.”
"Margine" su novi serijal, u originalnoj MONDO produkciji. Istraživaće najveće tabu teme i davaće odgovore na najteža pitanja. Pogledajte sve epizode!