"Ključno je da muškarci moraju da shvate da se svet promenio. Svet danas ne izgleda kako je izgledao pre pet, 10 ili 15 godina. Žene više neće da ćute", kaže na početku razgovora Miloš Đajić, aktivista Ženske platforme, Akademije ženskog liderstva i Centra modernih veština.
Prema njegovim rečima žene su razumele da imaju prava, da više nije sramota reći da su napadnute, udarene da su u krajnjem slučaju i silovane.
"One su o tome spremne da svedoče", kaže on.
Ističe da je seksualno nasilje najstrašniji oblik nasilja prema ženama i da predstavlja svako nasilno, nedozvoljeno seksualno obraćanje, nedozvoljene seksualne radnje i konotacije.
"Seksualno nasilje pre svega ugrožava dostojanstvo žrtve i zbog toga predstavlja jedno od najtežih nasilja nad ženama. Često od žena čujete u ispovestima – pokušavala sam kupanjem i tuširanjem da sperem tu sramotu sa sebe. I vi vidite taj osećaj osobe koja želi da izađe iz svoje kože zbog onoga što joj se dogodilo", kaže Đajić.
Napominje kako mi živimo u muškom svetu.
"Ja imam dve ćerke i ja želim da njima stvorim takav svet koji nije muški, svet koji će biti bolji, ravnopravniji i sigurniji. Muškarci se danas osećaju komforno u ovom svetu ali se žene ne osećaju tako. Žena se ne oseća komforno ako u kući ima nasilnika, teču, ujaka, dedu koji je pipka”, kaže Đajić i dodaje:
“Moja ćerka od 6. osnovne do 3. razreda srednje nije nosila suknju. Zašto? Zato što su joj u 6. razredu podigli suknju, nju je tada bilo sramota i tek u srednjem je stekla taj osećaj da se oseća komforno i bezbedno da nosi suknju. To su situacije nasilja, i ne možemo da odmahujemo ruku.”
Dr Mima Fazlagić, ginekolog, kaže da nijedna žena nije odrasla ili ostarila a da na neki način nije povređena.
"Mislim da je to deo naše ženske sudbine na neki način. Ima jedna divna rečenica koja kaže – sve što jedan par radi slobodnom voljom svojom i u dogovoru je u redu. Ako postoji protivljenje jednog učesnika u tome to se može nazvati nasiljem", kaže dr Fazlagić.
Ona kaže da radeći sa pacijentima, svaki ginekolog mora da je pomalo i psiholog.
"Svaka pacijentkinja kada stekne poverenje, kada krenete u neku dublju priču sa njom, ona nekada mora da vam kaže šta je to boli i kakve rane nosi sa sobom. I nekada je ginekolog isto toliko svedok nasilja i problema kao i psiholog. Jer to je mesto gde žena mora da ogoli svoju dušu i mora da kaže sve iskreno da bi mogli da rešimo probleme", ističe dr Fazlagić.
Napominje da fizičko i psihičko nasilje uvek idu u paketu.
"Čak i ako nema fizičkog nasilja ali ako žena u seksualnom činu radi nešto protiv svoje volje to jeste nasilje nad njenom psihom. Možda ona tog trenutka to neće definisati kao nasilje ali će u svoj život poneti jedan težak teret opterećenja koji će kad tad izaći na videlo", kaže ona.
Prema njenim rečima nažalost vrlo često je taj mučitelj bio neko iz najbliže okoline.
"I najveći broj takvih zločina počini neko iz bliske okoline, čak iz porodice. Kod nas je tradicionalno najveći problem da žena sebe stavi u centar pažnje. Ne stiže na preglede jer se brine o mužu i deci, ne stiže da se posveti sebi jer puno radi što na poslu što kod kuće. I uvek sebe stavlja na poslednje mesto”, kaže dr Fazlagić.
Ona ističe da je moramo naučiti devojčice i devojke da vole sebe, da stave svoje zdravlje u cenatr pažnje, da nauče da su sebi jako važne.
"Protokom vremena se stvari menjaju na bolje. Do pre 15 godina nije smelo da se progovori ni o onim klasičnim silovanjima gde je žena bila prebijena. Sa razvojem društva podigli smo svest žena da o tome mora da se priča", kaže dr Fazlagić.
Pogledajte!
Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra ističe da seksualno nasilje nije samo silovanje da je ono mnogo šire od toga.
"To može da bude bilo verbalni ili neverbalni čin. Seksualno nasilje je kako mi se čini najveći tabu za žene i one se o tome najteže odlučuju da progovore. I dan danas imate žene koje su doživele nasilje u braku, seksualno nasilje u braku ali to nisu percipirale kao nasilje. Već to percipiraju kao svoju bračnu obavezu", kaže Pavlović.
Ističe kako Srbija ima jednu od starih zakonskih definicija silovanja i ona bi to morala da menja.
"Ali postoji veliki otpor unutar da se zakonska definicija silovanja promeni. Kod nas se silovanje u krivičnom zakoniku definiše kroz upotrebu sile. A sva istraživanja pokazuju da nije nužno da dođe do upotrebe sile da bismo govorili o silovanju", kaže ona.
Napominje da bi seks trebalo da bude čin u kome obe strane jednako učestvuju, jednako uživaju, čin u kome obe strane imaju da se predomisle u bilo kom trenutku. I da neko drugi mora da poštuje tu našu odluku.
"Jedno istraživanje o digitalnom nasilju je pokazalo da 15 odsto dečaka je od strane svojih vršnjaka bilo na neki način prinuđeno da zajedno gledaju pornografiju. Jedno drugo istraživanje je pokazalo da oko 50 odsto dečaka tinejdžerskog uzrasta svakodnevno pristupa pornografskim sadržajima. I mislim da to mnogo utiče na to kako oni vide žene, kako oni vide seks. Kako vide svoju ulogu u tome a kako ženinu ulogu. I onda na osnovu toga imaju određena očekivanja. Pogotovu ako uzmemo u obzir da je preko 80 odsto sadržaja u pornografiji se pokazalo na neki način nasilno prema ženi", istakla je Sanja Pavlović iz AŽC.
"Margine" su novi serijal, u originalnoj MONDO produkciji. Istraživaće najveće tabu teme i davaće odgovore na najteža pitanja. Pogledajte sve epizode!