"Uprkos mnoštvu predrasuda zašto se ljudi ubijaju, postoji samo jedan najvažniji razlog za nas lekare, čije razumevanje nam pomaže da razumemo i pomognemo ljudima, a to je prekid patnje. Duševni bol se ne može meriti sa nijednim fizičkim bolom. Ljudi se na suicid odlučuju kada taj bol više ne mogu da podnesu", kaže dr Ivana Stašević Karličić, psihijatar i v.d. direktora klinike "Laza Lazarević".
Ona je govoreći o u emisiji MARGINE koja se bavi suicidom rekla da se svi mi rodimo sa jednim potencijalom za adaptaciju i da samim tim nismo u istoj meri adaptibilni, ne možemo da apsorbujemo istu količinu stresa.
"Nešto ekonomski razvijenija područija su upravo ona u kojma je stopa suicida u većem porastu. Takođe, stope suicida stabilno rastu poslednjih 50 godina u srednje i visoko razvijenim zemljama sveta. Zbog toga se Svetska zdravstvena organizacija suicidom bavi na poseban način", rekla je dr Stašević Karličić.
Govoreći o tome zbog čega dolazi do samoubistva, Danica Đokić, saradnica časopisa Lice u lice, navodi primer iz 18. veka poznat i kao Verterov efekat.
"Verterov efekat je naziv za pojavu iz 18. veka to je bio talas sa povišenom stopom suicida nakon objavljivanja Geteovog romana 'Jadi mladog Vertera' u kome glavni junak izvršava samoubistvo. To je kod velikog broja Evropljana izazvalo potrebu da i oni to učine. Zbog toga se taj izraz koristi da opiše negativan uticaj medija na osobe sa suicidalnim mislima i na osobe sa mentalnim poteškoćama", rekla je Đokić.
S druge strane Vladimir Milojević, profesor srpskog jezika i književnosti u XIV beogradskoj gimnaziji kaže da je tema suicida prisutna u lektiri srpskog jezika i književnosti i da se učenici u gimnaziji sa tom temom susreću već u antičkoj književnosti čitajući "Antigonu".
"To su neke teme nema razloga da zaobilazimo. O tim temama treba razgovarati. Kada na času govorimo o biografijama pisaca ne možemo prećutati da su mnogi od njih bili skloni suicidu, da su se borili sa demonima depresije i da su zbog toga bežali u pisanje poput Tolstoja. Neki od njih su i izvršili suicid poput Ernesta Hemingveja, Branka Miljkovića, Branka Ćopića. To ne znači da sam čin samoubistva možemo opravdati ili veličati", kaže profesor Milojević.
On navodi i primer da se suicid provlači i u Andrićevom romanu "Na Drini ćuprija".
"Mislim da krivce za nečiji suicid ne treba tražiti u lektiri, u književnim delima, jer ne verujem da je bilo ko ko se odlučio na taj čin bio vođen književnim delom", naveo je profesor Milojević.
Otac Miloš Vesin, profesor na Bogoslovskom fakultetu u Livertvilu, SAD govoreći u emisiji MARGINE navodi podatak da koliko god da su se teme koje je godinama davao studentima menjale, jedna je skoro uvek iz generacije u generaciu ostajala ista.
"Ona je glasila - Pastirski pristup Svetoj tajni ispovesti prema osobi koja otkriva samoubilačke namere. Bilo mi je stalo da budući sveštenici tokom perioda studiranja budu upoznati sa tom ni malo lakom tematikom", rekao je otac Miloš Vesin.
Napominje da se slučajevi samoubistava pominju u Svetom pismu.
"Na stranicama Starog zaveta imamo zabeležena tri takva slučaja, a na stranicama Novog zaveta imamo jedan slučaj - onaj kada je Juda sam sebi presudio. Ovo će mnoge iznenaditi ali Judin najveći i najteži greh nije to što je on izdao Hrista. Njegov greh je to što je pao u očajanje", rekao je on.
Prema njegovim rečima samoubistvo bi trebalo da bude strano svakome onome koji veruje u postojanje Boga i postojanje čoveka i posle ovog života.
"Samoubistvom se problemi ne rešavaju, oni tek tada počinju, dok su pokušaji samoubistva ništa drugo nego vapaji kojim potencijalni samoubica traži i moli pomoć i reagovanje okoline", rekao je on.
(Mondo)