Klimatolog i profesor meteorologije na Fizičkom fakultetu Vladimir Đurđević kaže da je Srbija trenutno u njegovom centru, i da stvari koje nam se dešavaju proteklih 10-15 godina prete da postanu čak i intenzivnije tokom letnjih meseci naredne dve decenije.
Kako kaže, ove godine su oboreni rekordi u junu, kada su zabeležene rekordno visoke temperature, a sličan trend nastavio se i početkom jula.
"Na sreću, sutra i prekosutra dolazi ozbiljnije zahlađenje, posebno u petak sa više padavina, što je važno, pošto poslednjih nekoliko nedelja nema dovoljno padavina", rekao je Đurđević za RTS i naveo da ovakvo vreme veoma loše utiče na poljoprivredne kulture.
"Nakon vikenda nailazi jedan stabilniji period sa malo nižim temperaturama nego što su trenutne, tako da do kraja naredne nedelje možemo da očekujemo malo prijatnije temperature – oko 30 stepeni ili nešto ispod 30 stepeni", kaže klimatolog i dodaje da ćemo imati još nekoliko tropskih talasa do kraja leta.
Šta je bloking i kako smo se mi našli u njegovom centru
Đurđević kaže da je to jedna vrsta cirkulacionog sistema kojji se prostire na prostoru od nekoliko hiljada kilometara.
"Radi se o sistemu visokog pritiska, koja se nazivaju anticikloni, dok se mesta sa niskim nazivaju cikloni. Kada se polje visokog pritiska ustali na jednom mestu onda tu vrstu cirkulacija nazivamo blokingom, jer blokira vreme koje bi trebalo nekom mestu da dođe. Ne radi se o nekoj izuzetnoj atmosferskoj pojavi. Jedino u situaciji kada se vreme zamrzne i tako danima manje-više imamo istu stvar, onda mogu da se dese ovakve stvari da imamo jako visoke temperature", naglasio je Đurđević.
Ovakve situacije biće sve intenzivnije
Izveštaj UN, koji treba da bude objavljen 2022. godine, kaže da će se neizbežno zbog klimatskih promena život drastično promeniti. Ukoliko se ništa ne promeni, godišnje će umirati 95.000 Evropljana od toplotnog udara, a ukoliko temperatura poraste za tri stepena, 200 miliona ljudi imaće problem. Đurđević kaže da se to već događalo.
Podsetio je da je 2010. bio toplotni talas u Rusiji kada je preko 10.000 stadalo od vrućine, a u Evropi je 2003. godine više od 35.000 ljudi umrlo.
"U Srbiji kada smo 2007. imali jedan od najjačih toplotnih talasa isto je bila povećana smrtnost i to je bila povećana za 75 procenata u odnosu na neke referentne vrednosti", dodao je on i dodao da se trend povećanja temperature očekuje i narednih 20 godina.
Meteorolog je rekao da sve ovo može imati veliki pritisak na zdravstvene sisteme i zdravlje ljudi, ali da su svakako najugroženi deca, starije osobe i hronični bolesnici. Naveo je primer Kanade, u kojoj su zabeležene ekstremene temeprature, i gde su otvorili sve javne prostore koji su imali klima-uređaje da ljudi borave u njima tokom noći.
"Sve hotelske sobe u Vankuveru su bile bukirane zato što ljudi nemaju klima-uređaje i tamo klima-uređaj nije nešto što je postalo standard. Ljudi se tražili način da se rashlade kako su mogli", dodao je on.
(MONDO)