Brojni su putnici namernici koji su se po zdravlje i spas uputili u Dragačevo, ali ne kod nekog doktora ili u banju već do hrasta u selu Tijanje za koji se već godinama veruje da ima čudotvorne i lekovite moći. Sve bi možda ostalo na pričama, da odavde ljudi kako su i sami tvrdili, nisu odlazili preporođeni.
"Da li je to bilo slučajno ili ne, ali ovde sam došao sa prijateljima. Posedeo sam nekih pola sata ispod hrasta i zaista osetio čudnu energiju. Do tada sam imao ogromne migrene, ali su me odjednom prestale i ne pamtim kad sam popio lek za glavu. Moji ukućani su mi govorili da je to verovatno u pitanju koincidencija, ali ja nekako verujem da je taj hrast zaista čudotvoran", rekao je Rade Janković iz Čačka.
Iako su mnogi skeptični na bilo kakvo pominjanje neobjašnjivih sila, to nije sprečilo na stotine ljudi da dođe kod ovog hrasta i ponada se da zaista ima moći. Međutim, ove pretpostavke dokazane su i u teoriji jer su pojedini eksperti nakon istraživanja zabeležili u ovom selu pozitivna energetska zračenja.
"Pre nekoliko godina ovde je na taj neki svojevrsni test dovedeno oko deset ljudi. Urađeni su im pregledi pre i nakon boravka kod ovog hrasta i rezultati su bili i za njih iznenenađujući. Evidentirali su premene na bolje u njihovom psihofizičkom stanju", pričaju meštani.
Sloveni su oduvek verovali u moć drveća
Da verovanje u moć drveća nije ništa neobično potvrđuje i etnolog, Snežana Ašanin, koja kaže da je hrast u Tijanju poznat kao mesto sa kog se širi posebna, pozitivna enrgija, a da ta verovanja sežu daleko u prošlost.
"Sloveni su oduvek verovali u moć drveća. Hrast se ubraja u srećno drvo, a i sama njegova starost i zdravlje ljudima sugerišu da ta enregija iz zemlje može da se prenese na njih i podari im snagu. Nekad su se ljudi prema starom drvetu ophodili kao prema hramu i verovali su da im može pomoći u reševanju problema", istakla je Snežana Ašanin i dodaje da je sve stvar slobodnog izbora.
"Narod ima pravo da veruje ili da ne veruje, ali neka energija postoji, što mogu dokazati i prirodne nauke", navela je Ašanin.
Meštani kažu da ovaj kraj obilaze posetioci iz svih krajeva Srbije, ali i iz regiona, a da je poseta najveća tokom leta i preko vikenda kada se bukvalno čeka u redu ne bi li se prišlo do hrasta i dočekao eventualni spas. Tome svedoče brojanice i male ikonice okačene u blizini stabla.
Ovo, po svemu sudeći posebno drvo nalazi se na dva kilometra od Osnovne škole u Tijanju ka Guči, sa desne strane, a do njega vodi široka staza. Oko hrasta je utabana zemlja, koja je dokaz velikog broja ljudi koji ovde dolaze po spas.
(Mondo/Rina)