On kaže da se scenario iz 2014. može ponoviti jer ni najmoćnije zemlje nisu bezbedne kada priroda pokaže svoju ćud, kao što je pokazao primer u Nemačkoj. Tvrdi da smo u velikoj meri bezbedniji, jer su od 2014. godine milioni uloženi u ojačavanje korita i bedema.
Luka Čaušić je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao da pripadnici Sektora imaju desetine intervencija koje se tiču otklanjanja granja, crpljenja vode itd.
"Podigli smo maksimalno pripravnost naših ljudi, a uputili smo i upozorenje lokalnim samoupravama da preuzmu preventivne mere da se smanje na minimum rizici od bujičnih poplava", rekao je Čaušić.
Naveo je da ima problema i sa gradom i sa urbanim poplavama, ali da za sada nema ugroženih ljudi. Dodaje da su u kontaktu sa kolegama iz RHMZ-a i kolegama iz "Srbija voda" i da se stanje redovno prati.
"Kada su u pitanju bujične poplave ne možete tačno da kažete gde se može to desiti. Ali proteklih meseci smo obišli 55 lokalnih samouprava, dakle 10 okruga, tamo gde smo uočili višegodišnje probleme da bi se radilo na preventivi. Republički štab za vanredne situacije je na poslednjoj sednici uputio naloge, pa ćemo sada da pratimo šta se dešava. Preventiva je ono na čemu moramo da radimo, a u operativnom smislu mislim da smo daleko spremniji nego 2014. godine", izjavio je Čaušić.
Scenario iz 2014. se, kako kaže Čaušić, može ponoviti.
"Nijedna, pa ni najmoćnije zemlje nisu bezbedne kada priroda pokaže svoju ćud, kao što je primer u Nemačkoj. U spasilačku službu u Srbiji se decenijama nije ulagalo. Nakon 2014. drastično Sektor za vanredne situacije obnavlja svoje kapacitete, na desetine vozila smo kupili. Da ilustrujem, 2014. smo imali šest timova za spasavanje na vodi, a sada ih imamo 27", kazao je Čaušić.
U ovom trenutku, kako dodaje, nije potrebno da se ljudi evakuišu.
"Mi ćemo na terenu da izdamo takva uputstva. Da zamolim da kada dođe do ovakve situacije da građani slušaju apele državnih organa. Tako štite i sebe i naše pripadnike koji moraju da dođu da ih spasu, ako oni to ne urade", naveo je Čaušić.
Napominje da ima dovoljno ljudi i opreme.
"Kontinuirano je ulaganje u opremu. Sada radimo na podizanju sistema dobrovoljnog vatrogastva, to je jedna ozbiljna snaga. Daleko smo bezbedniji, od 2014. su milioni uloženi u ojačavanje i korita i bedema. Ali, da potpuno isključimo ovakvu katastrofu, pa svi smo svesni da se klima toliko menja da ne možete da kažete da ste potpuno sigurni, što i vidimo u Nemačkoj i Belgiji", kazao je Čaušić.
On je rekao i to da u vezi sa požarima, kao što je slučaj na Crnom vrhu, ne možete nikada da kažete u kom smeru će da idu.
"Helikopterska služba MUP-a svakako nama pomaže. U ovom požaru je zadimljenost velika i nije efikasno gasiti ga sem prirodnim putem. Tu šišarka može da prebaci liniju odbrane i da se na potpuno novom mestu stvori požar", napominje Čaušić.
Kada vidite vatrogasce da na plus 40 stepeni Celzijusa gase požar u punoj opremi, onda shvatite koliko je to težak posao. Kada su u pitanju požari u gradovima, on apeluje da se ne ostavljaju klima uređaji uključenima.
"Kada smo na otvorenom ne prilaziti u šumi otvorenom plamenu, nikako ne paliti strnjiku, jer pored toga što dolazi do ljudskih žrtava dolazi i do materijalne štete. To je jedan od uzroka požara na otvorenom", precizirao je Čaušić.
(MONDO)