Oko 83 odsto kupališta u Evropi gde se ljudi leti osvežavaju, dovoljno je čista da zadovolji najviše standarde EU. Ostala su uglavnom zadovoljavajuća s malim procentom zagađene vode, pokazuju podaci koje je objavila evropska Agencija za zaštitu prirodne sredine.
Od zemalja u okruženju u kojima građani Srbije najčešće letuju, podaci pokazuju da najčistiju vodu ima Grčka. Naime, u njoj 97,1 odsto kupališta ima vodu odličnog kvaliteta, dok je 99,1 procenat voda dovoljno dobrog kvaliteta za kupanje, a gotovo da nema mesta sa nebezbednom vodom. Sledi je Hrvatska sa 95,1 odsto kupališta sa vodom odličnog kvaliteta, i nijednim sa drastično zaprljanom vodom.
"Trenutna situacija u Srbiji je takva da se svega oko 10 odsto otpadnih voda prečišćava, dok se sve ostale otpadne vode iz domaćinstava i industrije bez bilo kakvog tretmana upuštaju u reke i druge recipijente. Ovo znači da sve što danas svi u Novom Sadu i Beogradu, ali i dobrom delu drugih gradova i naselja ostave u svojim toaletima, kuhinjama i fabrikama ide direktno u reke i druge recipijente i zagađuje ih. Rokovi za rešavanje ovakvog stanja dati su u članu 19 Uredbe o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje", objašnjava predsednik Upravnog odbora Udruženja "Inženjeri zaštite životne sredine", mr Igor Jezdimirović.
Prema pomenutoj Uredbi, pravno lice ili preduzetnik koji ima postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i/ili koji svoje otpadne vode ispušta u recipijent ili javnu kanalizaciju, dužno je da svoje emisije uskladi sa graničnim vrednostima emisije propisanih zagađujućih materija u vode najkasnije do 31. decembra 2025. godine.
Takođe je naglašeno da postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda iz aglomeracija sa opterećenjem većim od 2.000 ekvivalent stanovnika, koja svoje komunalne otpadne vode ispuštaju u recipijent, treba da usklade svoje emisije sa graničnim propisanim vrednostima emisije zagađujućih materija najkasnije do 31. decembra 2040. godine.
Za komunalne otpadne vode, koje se ispuštaju iz aglomeracija sa opterećenjem manjim od 2.000, navodi se da treba da usklade svoje granične vrednosti emisije zagađujućih materija u skladu sa planom upravljanja vodama. U Uredbi su takođe propisana pravila pod kojima pravno lice ili preduzetnik treba da donese i sprovede Akcioni plan za dostizanje graničnih vrednosti emisije.
Kada se vratimo na istraživanje EU, vidi se da van njenih granica kvalitet vode znatno opada. Tako je, na primer, u Albaniji, koja je ovog leta dosta popularna među turistima iz Srbije, samo 76,5 procenata kupališta uspelo da ponese ocenu odličnog kvaliteta vode. Zadovoljavajući kvalitet ima 95,8 odsto voda, a veoma loš 4,2 procenta kupališta.
"Ratovi oko vode su već počeli. Voda predstavlja izvor života i strateški resurs neophodan za razvoj i život jedinke i zajednice. Nedostatak pijaće vode predstavlja jedan od ključnih problema širom Srbije, a posebno u Vojvodini. Ovo najbolje oslikava odnos prema prirodnim resursima u Srbiji i budućnost koja nas može zadesiti ako kao građani ne steknemo svest o značaju borbe za zdravu životnu sredinu i prirodne resurse koje ova zemlja ima", upozorava Jezdimirović.
U istraživanju EU nije se našla Crna Gora, ali nadležne službe ove zemlje tvrde da je u njoj voda na 90 odsto lokacija odličnog, na 5,5 procenata dobrog, a na 4,5 odsto lokacija zadovoljavajućeg kvaliteta.
(MONDO/Biznis.rs)