Ovaj dvonedeljni jedan je od najstrožih postova, a obeležava se u znak sećanja na smrt Bogorodice i dan kada se uspela na nebo.
Velikogospojinski post prvi put pominje se u 9. veku. Konačno je ustanovljen na Carigradskom saboru, 1166. u vreme cara Manojla Komnina.Uvek počinje na Dan sedmorice braće Makaveja i njihove majke, koji su pogubljeni mučeničkom smrću.
Najmlađi od svih višednevnih postova, uveden je u čast i prema primeru Presvete Bogorodice, Majke Božije, koja je vreme pre smrti provela u stalnom postu i molitvi.
NAJKRAĆI, ALI VEOMA STROG
Ovaj post podseća da su, uz svedenu trpezu i smirene strasti, milostinja i opraštanje prvi na putu kojim telo i duša postanu smirena celina, što vodi saznanju i spasenju u božjoj milosti. Podseća i da hrišćanski treba živeti svakog dana, a ne samo u vreme posta.
Tokom sledeće dve sedmice, jede se hrana pripremljena na vodi, osim u dane vikenda, kada su dozvoljeni ulje i vino, i na Preobraženje, kada se može jesti i riba.
Na Preobraženje, pri put ove sezone, jede se grožđe, koje se baš na taj praznik deli narodu u crkvama. Post se završava 28. avgusta po novom kalendaru, na Veliku Gospojinu.
Po običajnom kalendaru, praznik, posebno posvećen ženama i majkama, vezuje se za bosiljak, božju biljku.
(MONDO/RTS)