Živorad Žika Milenković, gitarista "Bajage i instruktora" i frontmen frupe "Babe" govorio je nedavno o tome zašto je otišao u Perlez, šta misli o 5. oktobru, pričao je o hapšenju u Rusiji, operaciji koju je imao, majci, životu... a "život je nekad siv, a nekad žut".
Govoreći na početku o buntu, Žika kaže da su i društvene mreže deo toga.
"Društvene mreže tako ubadaju. Ništa lepše nego kad možeš da skuckaš nešto što nekoga može da žacne. Ne podnosim vređanja, davanje nekih odvratnih imena. Ako nekoga hoćeš da podje*avaš radi to na neki normalan način", kaže on.
Prisetio se tada i 5. oktobra koji se desio, kako kaže, kada su se svi prelili, i "kad im je došlo iz dupeta u glavu."
"Da nije bilo onih 5-6 momaka koji su provalili u Skupštinu ne bi ni tad bilo ništa. Pojedini govornici su vikali – molim vas, smirite se, idemo mirno. E da smo išli mirno ne bi ni bilo 5. oktobra. Neću da imenujem ko je to pričao. Sad se taj opet pravi pametan i vole ga svi. Srećom ga ti momci nisu poslušali", rekao je Žika.
Šta nas je zapravo uništilo?
"Znaš kad je sve počelo – počelo je sve od “Tek je 12 sati...” i “Otkači sa mnom do ludila...”. To su bile fazon pesme. Sve rokeri a sviraju Ceca Mile. To nas je uništilo. Inače ja svim tim harmonikašima i gitaristima koji su narodnjaci skidam kapu kako oni to tehnički odrade. Dobro, to je njihova muzika. Ali nije se desio taj preokret kada su bili 'Idoli', 'Šarlo'", rekao je Žika i dodao:
"Odjednom su posle 5. oktobra počeli da otpuštaju, zaključavaju firme."
A prisetio se žika i devedesetih kada su ga, kako kaže, klinci naložili na Vuka Draškovića.
"Sećam se kad je sve počelo mene su isto klinci naložili na to kao – Vuk je fora. Ja sam tad slušao omladinu. Posle 9. marta se desilo ono u Splitu, onaj tenk i kad zavrću glavu onom vojniku. Posle Sloba hteo sa Draškovićem da se takmiči da skuplja njegove fazone. I onda njih dvojica kao dva jarca na brvnu. Dok si reko keks, oduva nas sve. I mentalno, a da ne pričam ko je sve stradao", rekao je Žika u podkastu Darka Mitrovića "Lobotomija"
Žika živi na relaciji Perlez-Beograd. U Perlezu je našao svoj mir.
"Kad idem prema Perlezu kroz Borču toliko su stavili kamera da čim je videm skidam nogu sa gasa što od mene pravi boljeg čoveka.
Otišao sam u Perlez, imam tamo 6 pasa i brinem i o ostalima koji su u problemu. Čovek može da kaže kad mu nešto fali, da ga boli ovo ili ono ali kad psa nešto muči on ne zna da kaže. Ti samo možeš da prepoznaš. Zato sam ja odabrao pse kao duše kojima treba pomoći", rekao je Žika.
Govoreći o koroni i merama koje su zbog nje nastupile i onda i sada, a u svetlu posla kojim se bavi, Žika kaže da je srećom moglo jedno vreme da se nastupa.
"Bila je ova sezona kad su popustile malo mere pa smo mi koji se bavimo ovim poslom mogli da izađemo i uzmemo nešto za zimnicu, jer, opet slutim, možda ćemo opet naje*ati", kaže on.
A kad smo već kod nastupa i svirki, setio se Žika i turneje "Bajage i instruktora" u Rusiji. Kako kaže, pre te turneje nije voleo sistem u toj zemlji.
"Mene su Rusi jednom uhapsili jer sam se napio i napravio neko huliganstvo. Sutra sam čekao u redu da platim kaznu. Kad su me stavili iza rešetaka rekao sam im – skloni mi ovu sliku Lenjina, stavi mi Gorbačova pa ćemo da pričamo. Gleda me pandur, pa se čak i on nasmejao. Dok nismo imali turneju u Rusji ja sam mrzeo taj njihov sistem. Međutim, zavoleo sam njihovu dušu posle", ispričao je on.
Vraćajući se na početak priče o buntovništvu Žika kaže da on ima neka svoja mišljenja koja su takva da mnogi misle da je lud.
"Ili da se drogiram. Ali ja bih u nekim stvarima ljudima dao slobodu. Eto, na primer, legalizacija marihuane. Pa barem u medicinske svrhe. Nekome može da pomogne da nešto prebrodi lakše. Ja sam 1992. operisao rak debelog creva. Kad primaš one hemoterapije uvek će neki ortak da te posavetuje da duneš da bi ti olakšalo to. Evo i majka mi je sad jako bolesna. Ja bih svima koji su stariji od 7-8 banki dao sve. Šta god hoće", kaže Žika i dodaje:
"Kad sam operisan, tog dana je pala ona bomba na Markale u Sarajevu. I onda pomislim imam ranu na stomaku, neko sad tamo ima ranu na stomaku. I barem u tom trenutku saučestvuješ u nečijem bolu."
On kaže da je najveće zlo kad čovek izgubi sve i postane beskućnik.
"Od toga sam se uvek plašio. Zato sam pobegao na selo. Samo mi je uvek bila želja da uspem da izdržim dostojanstveno život do kraja", rekao je Žika.
(MONDO/Lobotomija)