Zoran Lepi Branković - uz svoju braću Rukija i Sašu, prijatelje Aleksandra Kneževića Kneleta, Kristijana Golubovića, Bojana Banovića i ostale odrastao je na vrelom beogradskom asfaltu.
U jednom intervjuu ispričao je kakvoj je sceni prisustvovao jedne noći u kafiću u Požarevcu.
"Bio sam jednom prilikom kod kuma u Požarevcu. Zadržali smo se tu noć u nekom lokalu. E u tom lokalu su bili i Mira Marković, Vlada Tref i Marija Milošević. Sve vreme su naručivali muziku. Đuskali su, Mira se pela na sto. Posle se priključio i Marko. Mislim da su to veče pušili travu. Video sam kako Mira grli Vladu Trefa i kako ga ljubi. Muzika trešti, a Miloševićeva žena grli Trefa i ljubi ga u vrat", tvrdi Branković.
Kaže kako je upravo Marko Milošević pored Vlade Trefa zavoleo automobile.
"A i tata mu bio predsednik, baš ga briga. Milošević blokira atuo-put da bi Marko trenirao za neki reli. Sećam se i danas – Marko vozio džip pajero. Dolazi tim džipom, a i na tablicama piše ‘pajero’, penje se s njim par stepenika, izlazi iz auta, u levoj ruci drži hekler, desnom drži devojku za ruku i ulazi u kafić. Tata mu predsednik, moglo mu se", ispričao je Branković.
Podsetimo, Vladimir Kovačević (39) zvani Tref likvidiran je 20. februara 1997. godine na ulazu u Sava centar, ispred kancelarije svoje firme, a ovo ubistvo do danas je ostalo nerazjašnjeno. Možda i zbog toga što je zločin često dovođen u vezu s nekada najboljim prijateljem, Markom Miloševićem, sinom predsednika Slobodana Miloševića, pričalo se tada u krugovima bliskim podzemlju. Do pucanja prijateljstva dolazi kada se Tref vraća kući jer je zaboravio pasoš, da bi uhvatio na delu svoju drugu ženu Bojanu i Marka. Prebija ih oboje, ali mu je Marko navodno tom prilikom zapretio da "neće još dugo". Ubrzo je ubijen.
A kad smo kod kola i Marka Miloševića - prema svedočenju prvog predsednika JUL-a Nenada Đorđevića, Marko je od njega tražio da mu kupi skupoceni auto.
"Marko je došao kod mene i rekao da želi da mu ja kupim neki sportski mercedes. Ja sam znao da on ima kokošije slepilo, i da kad dođe sumrak on ne vidi dobro. Rekao sam mu:
- Marko, nije sporno da ti dam pare, ali jeste sporno da ti kupim auto.
- Zašto?
- Zbog kokošijeg slepila. Ja neću da budem odgovoran za tvoju pogibiju. Ne želim da kreneš da se trkaš sa vremenom da bi video za koliko možeš da stigneš od Požarevca do Beograda. Mala greška ti je kovčeg. To ne želim. Ali mogu da ti dam da upišeš fakultet koji želiš i da tim mesečno dajem 10-12 hiljada maraka mesečno. Ako ne položiš celu godinu u junu onda ćeš raditi kod mene u samopslugama kao fizički radnik.
- Dobro, dobro, razgovaraću ja sa mamom i tatom.
Posle sam čuo od zajedničkog prijatelja da mu je Marko rekao kako ga niko nije izradio kao ja."
(MONDO)