O životnom putu Jovanke Broz, njenom dolasku na Beli dvor i prisilnom odlasku sa njega, početak, kao i krah ljubavi sa Titom rasvetlila je osoba koja je krvno bila najpovezanija sa njom - njena mlađa sestra, Nada Budisavljević.
O tome kako se doselila u maršalovu rezidenciju, odnosu sa Titom i detaljima njihovog života MONDO je već pisao, a u svojoj knjizi "Nada Budisavljević: Moja sestra Jovanka Broz", ona otkriva i zašto smatra da Tito i Jovanka nikada nisu imali dece.
Kako kaže, Tito je i nju i sestru Zoru prihvatio maltene kao svoju decu, čak ih je često i pitao za mišljenje, što je za Nadu bilo veliko iznenađenje.
Međutim, postojala je i druga strana medalje.
"Njena žrtva je bila kompletna za njega. Ona se od samog početka stavila u službu njemu kao neko ko je posvećen, kao opatica koja se posveti svojoj religiji. Ona je amortizovala svaki udarac koji je bio namenjen njemu. I onda je glumila da je mnogo jača nego što je bila. Delovala je kao kremen-kamen, kao žena stena. I to se kasnije zloupotrebljavalo", piše Nada, i nastavlja:
"Najteže je bilo gledati kako se pati i slušati njene muke. A to što sam ja oko nje radila - to meni nije bilo teško. Nikada. To mi je nekako bilo prirodno. Jer, naša sestra Zora se udala još za vreme studija i otišla da živi u inostranstvo, sa mužem diplomatom. Tada sam ja prešla da živim u Užičku 15, sa Titom i Jovankom. Bila sam njihov podstanar. S jedne strane je bilo lepo živeti tamo, a sa druge strane ja to nisam nešto volela."
"Najverovatnije da je njena dobrovoljna odluka bila da nemaju dece. Jer bi to Titu u tom trenutku moglo da naškodi. Kažem, najverovatnije, jer ja to ne znam", stoji u memoarima.
Nada se osvrnula i na to kakav je Jovankin život bio nakon što je preminuo, kako ga nazivaju, najveći sin naših naroda i narodnosti:
"Nisam ni pretpostavljala da će za svaki trenutak lepote i sreće platiti jednom strašnom, duplom patnjom. Bilo je to nasilje svakakve vrste. Verbalno nasilje. Sistem uzet da pomogne tom nasilju. Mediji u službi tog nasilja. Psihičko zlostavljanje. Pa i fizički napad. Osam godina bez grejanja u kući kojoj curi krov, a podrum je pod vodom. To je bila strašna vrsta mučenja. A u kuću ne može da uđe niko drugi sem državnih majstora jer je to državna imovina. A oni dođu, pa namerno pokvare i ono što radi. Svega je bilo. A njoj nije bilo stalo do stvari, do materijalnih dobara. Njoj je bilo stalo do neke pravde. I nije htela da dopusti da s njom otiru pod", rekla je Nada i dodala:
"Žalila je za njim. Za njihovim uspomenama."
(MONDO)