Nestanak Rimljana sa istorijske pozornice nije ugrozilo vinograde na Fruškoj gori. Oni su poput feniks cveta (Ramonda nathaliae), tokom vekova koji su usledili, nadživeli carevine, monarhije i države, preživeli ratove, seobe i krizu izavanu filokserom. Ljubav prema vinogradima i vinu, te trudoljubivost kojom su pradedovi vinari sačuvali vinograde i znanje o pravljenju vina, odbranila je fruškogorsko vinogorje kroz minule vekove. Tradicija vinarstva i vinogradarstva generacijama se kao nenametljiva istina sa dedova i očeva prenosila na unuke (dečake i devojčice) potonje uspešne vinare. U selima vinskog Srema nekada je svaka kuća imala vinograd pa se sa susedima iz donjeg Srema razmenjivala saćurica (okrugla manja korpa od rogoza) grožđa za saćuricu žita. Tada se i bogatstvo fruškogorske porodice merilo buradima vina, a vinogradarski posao se među svim seoskim poslovima najviše cenio. Postoji značajano nasleđe koji su razvoju vinogradarstva tokom vekova dali manastiri i vlastelinska imanja, naročito ona u posedu vlastelinske porodice Odeskalki. Bili su to neformalnih centara znanja, veština i tehnologije vina, ali prvi izvoznici fruškogorskog vina u evropske centre i na carske i plemićke trpeze.
Savremene vinske priče fruškogorskog područja, iznikle na tradiciji koju greje ljubav prema misteriji vina i čuva lepota, blagost, te bogatstvo predela na kojima nastaju, ušle su na velika vrata u tirističku ponudu Republike Srbije. Suštinu ovog niza čine priče o porodicama vinogradara i vinara, o vinogradima koje neguju, o vinima koje prave, svetkovinama u slavu vina koje čuvaju, te o vedrini kojom dočekuju goste. Tu su i vinarije u privatnom vlasništvu koje mogu da proizvedu onu količinu vina koja je neophodna za kontinuirani izvoz na evropska i druga tržišta. U svakoj vinariji koju posetite susrešćete specifičan ugođaji i ponude na način da i posle pedesetak obilazaka svaki novi odabir na vinskom putu donosi neotkriveno, osobeno iskustvo. Jedno od takvih je i gastronomsko obilje ukusa, mirisa i boja koje pretežno nastaje u okviru istog porodičnog vinskog gazdinstva ili u susednim selima.
Sve fruškogorske vinarije slede dug i naporan put koji vodi do čaše pune božanskog pića, a započinje u vinogradima, odabirom sortimenta grožđa i negom vinove loze. Savremeni sortiment za proizvodnju belih fruškogorskih vina čine: talijanski rizling (grašac beli), rajnski rizling, šardone, sovinjon beli, traminac, muskat krokan, muskat otonel zatim neoplanta, sirmium, župljanka, sila, nova dinka, petra, zlata, lela, liza, mila, lasta, bačka, panonija, rani rizling i dr, a za crvena vina: merlo, frankovka, portugizer, kaberne sovinjon, kaberne fran, pino crveni, širaz, marselan, prokupac, tamjanika, vranac, probus i dr. Nagrade na najvažnijim svetskim smotrama i ocenjivanjima vina svedoče da su slavu ovog vinskog rejona pronela bela vina, a da je poslednjih godina zahvaljući nagradama za roze i crvena vina na najvažnijoj vinskoj smotri, Decanter World Wine Awards i ocenama na platformi Wine Advocate, otvoren put ka novoj, sveobuhvatnijoj percepciji vina fruškogorskog vinogorja na međunarodnom planu.
Fruškogorske vinarije su nikle, kako na prednostima teroara i ljubavi prema vinima koja traje generacijama, tako i na atraktivnostima Fruškogorja, toj riznici prirodnih lepota, spomenika kulture, legendi i mitova. Teško je odoleti mogućnosti da se poseta vinarijama ne poveze sa obilaskom kompleksa srpskih, pravoslavnih manastira, crkava, znamenitih mesta, jezera ili ne iskoristi za šetnju kroz šume, boravak u banji, izletištu... Sadržajnost fruškogorskog prostora omamljuje. Jedan od načina da se savlada izuzetno sadržajan prostor premrežen vinarijama je da krenete tragom šest vinskih puteva. To su: „Novosadski i temerinski vinari i vinarije“, „Vina kićenog Srema (Beočin-Čerević-Banoštor)“, „Sremski Karlovci – Vinska galaksija“, „Vinogradi u zagrljaju Dunava sa pogledom na Tisu (Stari i Novi Slankamen – Slankamenački Vinogradi – Krčedin – Inđija)“, „Tragom vlastelinske porodice Odeskalki (Susek – Neštin – Šid – Erdevik – Bikić Do)“ i „Vinske iriške priče.“ Vinske rute spajaju prirodne atraktivnosti i stvorene vrednosti Fruške gore na način da se naselja poznata po prirodnim ili kulturno-istorijskim vrednostima kao što su: Sremska Kamenica, Ledinci, Rakovac, Beočin, Čerević, Banoštor, Sremski Karlovci, Susek, Neštin, Erdevik, Šid, Bikić Do, Stari i Novi Slankamen, Slankamenački Vinogradi, Inđija, Krčedin, Mala Remeta, Irig, Rivica i dr. sada istraže i upoznaju i kao centri vinskog turizma. Na tom putu ka vinskim iskušenjima svaka vinarija koju posetite pružiće vam osobenu notu radosti i pitku aromu Fruške gore kao gatka koja donosi poželjnu i toplu emociju.
Turistčka organizacija Grada Novog Sada