SZO je stres na radnom mestu uvrstila u 11. izdanje priručnika Međunarodne klasifikacije bolesti, i to kao profesionalni fenomen. Dogovor je da države članice SZO u zdravstvenim ustanovama počnu da primenjuju ovu odluku od 1. januara 2022. a to znači i nova, veća prava za radnike kod lekara.
Srbija je, inače, članica Svetske zdravstvene organizacije, što praktično znači da se primena ove odluke o "burnout" sindoromu na globalnom niovu, može isto očekivati i u našoj zemlji.Statistika Međunarodne zdravstvene studije pokazuje, da 66 odsto građana u Srbiji pati od hronične iscrpljenosti na poslu.
POVLAČENJE U SEBE, KAŠNJENJE NA POSAO, GREŠKE
"Burnout" često prevodimo kao pregorevanje, sagorevanje, ili izgaranje na poslu. Ono se javlja kao odgovor na preterani i stres koji pojedinac svakodnevno trpi na poslu, i to je faza koju karakteriše psihička, fizička ili sveopšta iscrpljenost. Sručnaci ističu da ovu pojavu prate razni simptomi. Na poslu se smanjuje efikasnost i povećava broj grešaka pri radu, a često dolazi i do povećanog odsustvovanja sa posla, kašnjenja na posao, povlačenje u sebe, izolacije od drugih...
"Ljudi nemaju koncentraciju na poslu, ne mogu da se upuste u aktivnosti sa porodicom i prijateljima, razdražljivi su, imaju ispade u ponašanju i poremećen san i apetit. Takođe, mnogi nemaju volju i energiju za rad, sve im je besmisleno, a najteže dijagnoze su svakako kod onih pacijenata koji posegnu za alkoholom i drugim psihoaktivnim supstancama", ističe dr sci. med. Petar Vojvodić.
Stručnjaci kažu da je izgaranje problem koji je sve više maha uzeo za vreme korona virusa, kada su ljudi počeli da rade od kuće, što je dovelo do ozbiljnijih problema i izraženijeg regrevanja na poslu.
Danas se sa pomenutim simptomima možete javiti lekaru koji će vas lečiti kao da bolujete od bilo koje druge bolesti. Međutim, od 1. januara priča dobija obrt jer je SZO sada i zvanično preporučila da simptomi sagorevanja na poslu nikako nisu za zanemariti i da je reč o dijagnozi koju treba lečiti.
(MONDO/Blic Biznis)