Marić je u intervjuu svojevremeno rekao da je "vanbračno dete komunizma" postao zato što su doglavnici, generali, ministri Josipa Broza Tita dosadili svojim ženama i deci pa je ovaj poznati srpski novinar predstavljao jedinu moguću "ispovedaonicu" u kojoj su oni hteli da se povere.
U knjizi, koja je s vremenom stekla status bestselera, Marić je pisao o tome zašto je Tito upropastio ulazak Jugoslavije u Evropsku uniju i o sudbinama ljudi koji su nekada "drmali" Jugoslavijom, ali su umeli da stanu na žulj maršalu. Neki su zbog toga platili visoku cenu.
Poseban deo posvećen je čuvenom Krcunu, čoveku koji je vodio Oznu, ali i kome se pripisuje hvatanje Draže Mihailovića, četničkog komandanta.
Slobodan Penezić Krcun, stoji u intervjuu, nije samo bio zaslužan za stvaranje fudbalskog kluba Crvena zvezda, već i za produkciju mita o stradanju Srba pod Brozovim režimom. I Krcun je dolazio iz udbaško-policijskog šinjela, kao prvi čovek čuvene (po surovosti) Ozne, a ostaće najviše upamćen po hvatanju Draže Mihailovića. U pozadini Krcunove biografije stoji i da je jedini umeo Titu da skreše u brk, što mu ovaj navodno i nije opraštao. Poginuo je pod nerazjašnjenim okolnostima u saobraćajnoj nesreći 1964. kod Lazarevca i mnogo ljudi nije verovalo u zvaničnu verziju već, u teoriju o ubistvu naručenom od strane samo Broza.
O razlozima ovog događaja, Marić je napisao sledeće:
"Slobodan Penezić Krcun je čovek koji je uhapsio najviše ljudi i osoba koja je govorila da mu nisu ruke 'krvave do lakata već i da je u krvi do grla'. On je pijan odlazio u zatvore i ljubio se sa uhapšenim četnicima i Ljotićevcima i govorio: 'To su moji drugovi, a ne ovi s kojima delim vlast'. Šezdesetih godina je rešavana sudbina Jugoslavije. Krcun je bio predsednik vlade i bio je prvi član partije koji je dobio američku stipendiju. Vratio se u Jugoslaviju potpuno oduševljen Amerikom. Želeo je da ustroji Jugoslaviju kao asocijaciju opština jer je smatrao da republike svojom državnošću praktično otvaraju preduslove za raspad zemlje, piše Marić i nastavlja:
"Malo je poznato da je njegov šef kabineta bio Živorad Kovačević, legendarni gradonačelnik Beograda, nekadašnji ambasador SFRJ u Americi i predsednik Evropskog pokreta u Srbiji. On je posle Krcuna otišao na specijalizaciju u Ameriku. Bio je na kursu na Harvardu na kome su profesori bili Henri Kisindžer i Zbignjev Bžežinski. Taj specijalni kurs završili su važni evropski lideri poput Žiskara Destena. Posle toga je Krcun otišao kod Tita i rekao mu: 'Kad Amerikanci toliko vole mog šefa kabineta, onda možeš misliti, druže Tito, koliko vole mene'. Nije znao da time piše sopstvenu smrtnu presudu", opisuje Milomir Marić fatalnu grešku Slobodana Penezića Krcuna.
(MONDO)