Tokom septembra i oktobra najveće je interesovanje za stanove u Beogradu koji se studentima iz unutrašnjosti često izdaju po paprenim cenama.
Jedan od najvećih izazova za one koji dolaze u prestonicu je kako da pronađu stan koji je pristojan, cena i lokacija su odgovarajući i uz to, vlasnik stana im ne pravi nikakve probleme.
Studenti i zaposleni u Beogradu ispričali su za MONDO svoja iskustva sa oglasima i gazdama, koji su im postavljali različite uslove. Otkrili su nam kakvi stanovi se izdaju, koliko koštaju adaptirane podrumske prostorije i "stanovi" od deset kvadrata i kakav "spisak pravila za život u stanu" su vlasnici imali na vratima.
VIKALA NA MENE ZBOG SREDSTVA ZA ČIŠĆENJE
Miljana Avramović koja je studirala Biološki fakultet u Beogradu, na oglasima je pronašla ženu koja je napisala da traži cimerku, da nije vlasnik stana, da nema decu i kućne ljubimce.
"Pošto mi je hitno trebala osoba sa kojom delim troškove, javila sam se na oglas i dogovorile se za stanovanje. Ispostavilo se da ništa od toga što je napisala nije istina. Ona je bila vlasnica stana i tamo je živela sa ćerkom. Čim sam se uselila napisala mi je spisak pravila. Tu je pisalo da se stan čisti svakog četvrtka i vikala je na mene pošto sam dva puta prsnula sredstvo za čišćenje ogledala, umesto jednom, kako je tražila zbog štednje. Tražila je da ne puštam vodu u toaletu posle deset sati uveče, jer njeno dete, koje je inače treći razred, u to vreme mora da spava", objašnjava Miljana Avramović.
PRETILA MI DA "NJENOM DETETU UZIMAM HLEB" AKO ODEM
Objašnjavala je stanarki kako treba pravilno da zatvara vrata, kako da hvata kvaku i kako da se javi kada ulazi u stan ili izlazi iz njega. Čak je na papiru napisala "Javiti se sa 'ćao, zdravo' kada se izlazi iz stana", objašnjava Miljana Avramović.
"Vrhunac je bio kada je tražila da odem po njeno dete u školu, a zatim da joj unapred dam pare za račune pošto ona trenutno nema para. Bila sam tu svega par dana, nije bio moj red za plaćanje, a ona mi je rekla da pozajmim od nekoga ako nemam. Nakon deset dana tog horora, spakovala sam kofere i brat je došao po mene. Bukvalno sam pobegla iz stana dok ona nije bila tu. Posle toga mi je ona danima slala poruke, pretila, pisala da moram da se vratim jer njenom detetu uzimam hleb iz usta. Samo kada sam se toga otarasila, svakakvih ljudi ima", priča za MONDO MIljana Avramović.
MOŽE DA MI DOĐE SAMO KOLEGINICA SA SKIPTAMA
Milica Nešić, koja je završila Fakultet političkih nauka, ispričala je za MONDO da je na početku svog života u Beogradu izbegla situaciju da bude u stanu čiji vlasnik ima veoma stroga pravila kada su u pitanju posete.
"Kada sam bila prva godina fakulteta, otišla sam sa majkom da pogledamo stan za izdavanje koji se nalazio na Karaburmi. Odgovarala mi je lokacija pošto je bio blizu grada, cena je bila prihvatljiva i izgledao je pristojno. Kada smo došli tamo, videli smo da je pitanju zapravo dvorište u kojem se nalazilo nekoliko manjih kuća, dok je vlasnik živeo u jednoj od njih. Kada smo došli, rekao je mojoj majci kako od poseta dozvoljava jedino da mi dođe koleginica sa fakulteta i to samo na kratko, da donese skripte. Nikakve drugarice i drugovi ne dolaze u obzir i niko osim mene ne može da prespava u tom stanu. Samo smo mu se zahvalili i otišli", kaže Milica Nešić.
ULAZIO U STAN KADA MI NISMO TU
Loše iskustvo u prvom stanu koji je iznajmio nakon dolaska u Beograd na studije na Poljoprivrednom fakultetu otkrio je i Dejan Ranković, student iz Čačka.
"Drugar i ja smo iznajmili stan na Vračaru, u suterenu jedne kuće.Tek smo došli u Beograd i nismo mogli dobro da se snađemo sa traženjem stana, pa smo se uselili u prvi u kojem nam je lokacija i cena odgovarala. Da bi došao do kupatila, morao si da prođeš kroz ograđeni dvorišni deo, dok su noću po zidu i plafonu izlazile bubašvabe, čini mi se na stotine. Najgore od svega je bilo što je gazda stalno dolazio i svraćao, čak i kada nismo tu. Bio je nezaposlen, živeo od izdavanja stana i bilo mu je dosadno. Kada dođemo sa fakulteta samo vidimo da je sve ispomerano, iako su vrata bila zaključana, što nam je mnogo smetalo", kaže Ranković.
KUPITE I POPRAVLJAJTE SAME SVE ŠTO SE POKVARI
Jedan od najčešćih problema prilikom traženja stanova preko oglasa jeste što se često dogovorite sa vlasnikom stana da ćete se useliti, ali vam on više nikada ne odgovori na poruke i pozive.
"Mojim drugaricama često se dešavalo da se usmeno dogovore sa vlasnikom i sve bude super, ali nekoliko dana pre useljenja gazda se više ne javlja na telefon, dok mu oglas za izdavanje stana mesecima i dalje stoji. Veliki broj stanova nema sve što je potrebno za život, nego fale osnovne stvari, kao što je sudopera ili veš mašina. A postalo je najnormalnije da gazde takvih stanova naplaćuju 200 evra za garsonjeru. Cimerke i ja imale smo gazdu koji kada se nešto pokvari govori da treba same da popravljamo i kupujemo novo, kao da je stan naš, bukvalno ništa nisu hteli da plaćaju", objašnjava za naš portal Tanja Aleksić, koja živi u Beogradu sa tri cimerke i radi kao medicinska sestra.
IZDAJU GARAŽE DO 10 KVADRATA ZA OGROMNE PARE
Posebna proča su "stanovi" od deset kvadrata, adaptirane garaže i podrumi, u kojima se sve prostorije zapravo nalaze u jednoj, a koštaju papreno.
"Izdaju se prostori u koje može da stane samo jedan krevet i gde jedva može da se stoji. Tuš kabina, krevet, sve je na nekoliko kvadrata, tako da muškarac koji je malo krupniji gotovo da nema gde da stane. U mnogo stanova nameštaj je izguljen, pocepan, izgleda kao da je star više od 100 godina. Izdaju se podrumi bez prozora, u kućama koje samo što se ne sruše i izgledaju kao iz horor filma. Svako ima pravo da izdaje šta god želi i ništa od toga ne bi bio problem, da cene takvih smeštaja nisu neverovatno visoke. To znači, treba ti oko 200 evra da živiš u rupi. Što je najgore, kada ti je hitno i kada je svaki stan koji pozoveš na oglasu izdat, moraš ponekad i da pristaneš na tako nešto", kaže Tanja Aleksić.
Jeste li vi imali slično iskustvo sa stanovanjem u Beogradu?
Pišite nam u komentarima.