Da nesreća bude još veća, samo jedan član porodice radi i ne zna kako će podići sve nakon požara.
Dokazano je da nesreća nikada ne ide sama, a to pokazuje i životni primer porodice Radovanović. Njihova svakodnevnica su bile bolest i nemaština, a ono što im je nekada bio dom sada je zgarište. Požar im je zbrisao sve ono što koju su poštenim radom stekli. Četvoročlana porodica iz dragačevskog sela Lukovići za samo sat vremena ostala je bez krova nad glavom. Da nesreća bude još veća, od četiri člana porodice, samo jedan je radno sposoban.
"Tužna je naša priča, radili smo, svaku ciglu koju su uzidali, ugradili su znojem i mukom, a izgorelo je sve za sat vremena, ništa nije ostalo" kaže Miljko Radovanović i dodaje da samo što su legli, Milan je došao iz Kotraže i rekao im da odmah izađu napolje i da gori kuća.
"Mi nemamo pojma šta se dešava", ističe Miljko Radovanović.
U siromašnom domu Radovanovića živeli su i bolesni baba i deda, a njihov sin koji je nakon rata psihički oboleo. Sa njima živi i unuk Miljan, koji ih je te noći jedva žive izvukao iz plamena.
On kaže da je pošao u kuću i da je znao da spavaju, da nisu ništa osetili.
"Probudio sam tatu, deda je već izašao, ja sam poneo babu, u tom momentu je počelo da pada, uhvatilo mi majicu”, kazao je Milan Radovanović.
Za samo sat vremena vatrena stihija progutala je sve, a stariji i bolesni ukućani nemoćni su da bilo šta sami urade.
Prvi u pomoć su im pritekli ljudi iz lokalne samouprave, a cilj je da se pre zime ozida kuća. Ipak, za opremanje novog doma potrebna im je pomoć humanih ljudi, jer sami neće moći ponovo da se skuće.
"Opština se ovde uključila u smislu nabavke materijala, u vidu crepa, gvožđa, sa našim mašinama izvršili smo pripremu terena za betoniranje, iduće nedelje ćemo da doniramo i beton. Drago nam je da su se mnoge firme iz Dragačeva uključile u ovu akciju”, naglasio je Milivoje Dolović, predsednik opštine Lučani.
Radovanovići se raduju novom domu, ali strepe od toga kako će se ugrejati, iz čega će jesti i na čemu će spavati.
"Svega i svačega treba, ima nešto za šta smo se organizovali, oko struje, trebaće nameštaja, što se kaže, nemaš ni tanjir, ni čašu, sve je nestalo u požaru”, požalio se Milan.
Radovanoviće život nikada nije štedeo, a u plamenu je igorelo sve ono što su sa mukom i radom stekli. Dobri ljudi će im pomoći da sagrade dom, a u kući treba živeti, jer je požar odneo i poslednji tanjir i poslednju čašu.
(MONDO/RINA)