Piratska verzija filma "Toma" proširila se internetom i autori su objavili da će protiv svih koji su delili to ostvarenje biti pokrenuta krivična prijava, ako sa svojih naloga ne uklone sporni materijal.
Zbog širenja materijala, jedna osoba iz Kragujevca je u petak uhapšena i određeno joj je zadržavanje od 48 sati, dok se sada radi na otkrivanju drugih iz lanca onih koji su širili link, rekli su iz Tužilaštva za visokotehnološki kriminal.
Osumnjičeni se tereti za neovlašćeno korišćenje autorskih prava i određena mu je mera zabrane upotrebe interneta, kako bi se sprečile dalje zloupotrebe. Kako se ova mera određuje, sprovodi i kontroliše, za MONDO su odgovorili advokati.
RIZIK OD PONAVLJANJA DELA
Prema zakonu, na zahtev oštećenog čija su prava povređena, sud može odrediti meru ograničenja pružanja usluge informacionog društva.
"Sud može da odredi uklanjanje spornog sadržaja kao i zabranu radnji koje su dovele do kršenja prava. To znači da jeste ovlašćen da upotrebi meru zabrane korišćenja interneta kada nađe da postoji osnov. Na primer, ukoliko se dokaže da postoji rizik od ponavljanja krivičnog dela ili prekršaja, kao i ponovnog nanošenja štete. Kada se ova mera odredi, uglavnom privremeno, zakonom je utvrđeno kako se ona izvršava i primenjuje", kaže za MONDO advokat Marko Brnaković.
ZABRANA INTERNETA ISKLJUČIVO UZ KUĆNI PRITVOR
Advokat Rade Knežević kaže za MONDO da zabrana upotrebe interneta nije uobičajena mera koja se sprovodi u Srbiji, ali da nije nemoguće da bude donesena.
"Zakon o krivičnom postupku u članu 208. predviđa ovu meru u okviru zabrane napuštanja stana, odnosno kućnog pritvora. Ako postoji rizik da bi okrivljeni mogao pobeći, da će ponoviti krivično delo i dovršiti pokušano, sud mu može zabraniti da bez odobrenja napusti stan u kome boravi i da odredi uslove pod kojima se boravi u stanu, kao što su zabrana korišćenja telefona i interneta", kaže advokat Knežević.
TEŠKO SE SPROVODI U PRAKSI
Jedan od načina da se ova zabrana sprovede, jeste i konfiskacija računara na kojem je sporni materijal pronađen,kaže advokat Mirko Mrkić.
"U takvim slučajevima identifikuje se URL kod računara, nakon čega se vrši zaplena. Tek nakon toga nastupa zabrana korišćenja interneta, koja se vrši pod tačno određenim uslovima", kaže advokat Mirko Mrkić za MONDO.
Ipak, advokat Knežević smatra da je zabranu interneta u praksi teško sprovesti, jer postoje različite otežavajuće okolnosti.
"Ovu meru je moguće doneti, ali je nije lako sprovesti. Ako nekome onemogućite pristup tehnologiji sa kućnog računara ili telefona, uvek postoji mogućnost da on koristi internet sa druge IP adrese. Osim toga, zabrana interneta bi značila da je pristup onemogućen i drugim ljudima koji žive u istom stambenom prostoru, pa ostaje nejasno kako bi se to regulisalo, jer bi njihova prava bila ugrožena. To znači da je sama kontrola sprovođenje mere zabrane interneta vrlo otežana", kaže Knežević.