Ključno je da pričamo o tome odakle potreba da se promeni stil vaspitanja, koliko je to moguće u Srbiji? Zašto je važno da preispitamo tradicionalne metode uspavljivanja i kažnjavanja dece, šta znace granice, a šta empatija, i na kraju, koliko je stvaranje nove generacije srećne dece put ka stvaraju društva koje nije vođeno strahom.
Odgovore na ova pitanja tražimo u novoj epizodi emisije MARGINE.
"Uspešno vaspitavanje dece je ono koje stvara srećnu i emocionalno sigurnu decu. Ono vaspitanje koje na decu gleda kao na ravnopravne članove društva, koji apsolutno uživaju naše poštovanje njih. Kada je vaspitanje dece u pitanju, mislim da je negde najbitnije da pođemo od nas samih. Znači da preispitamo koja su to verovanja i stavovi u koje mi verujemo, i odakle smo i kako smo mi to usvojili", kaže Aleksandra Miletić, obrazovna direktorka OŠ "Zvezdobrojci".
"Ako decu ucenjujemo, ako im uterujemo strah, ako je sve pod nekom pretnjom, deca imaju taj momenat da će možda početi da lažu, zato što žele da izbegnu neku situaciju u kojoj su se našli. Tako da mislim da to definitivno treba da bude izbačeno iz nekog prihvatljivog oblika vaspitanja dece", rekla je ona.
"Dok sam živela u Finskoj primetila sam kako su roditelji imali jedan stav kao da su to mali, ali odrasli ljudi. Dete od tri, četiri godine samo sebi sipa mleko, prospe, okej, dodate mu ubrus, ono obriše, znači, ne radite stvari za njih. Mislim da je to nešto što stvarno krasi te nordijske zemlje, jedno poverenje, i smirenost koju roditelj gaji, dete ima emocionalnu podršku od strane roditelja, na greške se gleda kao na, stvarno, buduće uspehe", rekla je Miletićeva, koja je završila master studije u Finskoj u oblasti ranog obrazovanja i pedagogije.
Dolores Milošev Erdeg je autorka emisije i bloga Zdrava priča koja se bavi temama roditeljstva, vaspitanja i emocionalne inteligencije.
"Moje proučavanje teme metoda je da se ne služimo metodama, i da svaka reč u literaturi koju pronađete, a da u sebi ima metoda - bežite od toga, jer glavna razlika je da deca više nisu objekat nad kojim mi imamo uticaj, gde vršimo jednu kontrolu, gde ga onako, ustrojavamo. Nego da bi trebalo da idemo u pravcu toga da dete preuzima odgovornost za svoje postupke", navodi ona.
Šta znači uspešno vaspitanje dece?
"Ali to je sad, upravo to, šta je za nas uspešno dete? Da li je za nas uspešno dete ono koje je prvak sveta, ili ono koje ume da se nosi sa svakodnevnicom? Ja biram ovo drugo. A bila sam i prvak sveta. I nekako, to je sad jedna široka tema, ali ja lično, koja sam prošla to da budem prvak sveta i da me svi gledaju kao blistavo dete i da svi zaustavljaju moje roditelje i pitaju, pa kako ste to uspeli, ja biram da ne budem prvak sveta. I ne bih se više nikad vratila u tu kožu. Ne možete vi da pravite vojnike od dece, oni će kad tad znati i kako da jedu i kako da spavaju, ali kad su mali imaju mnogo više potreba od jede mi se i spava mi se. Ja ne kažem da je moguće da im damo ikakvo idealno okruženje, to je nemoguće, niti je potrebno, dete mora da uči. Isto to pozitivno, ne volim taj izraz pozitivno vaspitanje, pozitivno bilo šta, ne znam šta to tačno znači, dete mora da prođe sve emocije, ali razlika je da mi budemo tu i da prihvatimo te emocije", rekla je ona.
Staša Stojanović je diplomirana sociološkinja koja je osnovala plesni klub Dance Factory 2009. Od tada je kroz njega prošlo više od 5.000 plesača raznih uzrasta.
"Ono što je karakteristično jeste da devojčice uglavnom odgajaju tako da budu, reći ću, hipersenzitivne, osećajne, naravno u startu ih zasipamo kroz igru o rodnim ulogama koje će one kasnije preuzeti, tako je i sa dečacima. Konkretno, ja jako pazim kako ću da odgajim svog sina jer, iako je kod nas uvrežen taj stav da muškarci ne treba da pokažu svoje emocije, da ne treba da plaču i tako dalje, to neće biti moj stav. Ali ću isto tako paziti jer znam kakav je uticaj sekundarne socijalizacije na decu, u smislu, kada on sutra bude među svojim prijateljima i društvom, ukoliko bude bio previše emotivan", rekla je ona.
"Počeću od discipline, pošto meni disciplina jeste važna, i odnos prema radu, to je stvarno nešto na čemu insistiram, u radu sa svojim plesačima, i čemu ih ja učim od malih nogu, i verujem da ću to isto primenjivati i na svom detetu. Kada su u pitanju kazne, to je tako klizav teren o kome ja iskreno baš mnogo razmišljam, definitivno nisam pristalica fizičkog kažnjavanja, ali nekakva kazna mora da postoji. Sad kazna kao takva, mislim da je na onom ko kažnjava mnogo velika odgovornost, i da se ja, svaki put kada se to desi, vrlo preispitujem, da li sam to dobro uradila, da li je kazna dobra, da li će ta kazna doneti ono što treba da donese, da li je dete razumelo zašto je kažnjeno, da li je dete razumelo kaznu, kako će da se odnosi prema tome, da li je kazna stimulativna. ", rekla je ona.
"Vidimo šta su greške koje su pravili roditelji, pa roditelji njihovih roditelja, sada smo toliko fokusirani na tu temu, i onda mi se čini da smo nekako malo i opterećeni time, bar se ja tako ponekad osećam. Pogotovo kada vidim toliko tih Instagram sadržaja o tome kako, tih prelepih slika kako majke, super majke sve postižu, i njihova deca su odlična i mnogo toga znaju o roditeljstvu, i o vaspitavanju", rekla je ona.