Rodno selo najpoznatijeg srpskog vampira Save Savanovića, kao i vodenica u kojoj je navodno živeo, nalaze se na 30 kilometara od Bajine Bašte i nosi naziv Zarožje.
Mesto je poznato po ovoj legendi i vodenica u kojoj je Sava navodno živeo i dalje se nalazi pored puta, oronula, u podnožju doline, do koje sunce gotovo da ne dopire.
Ekipa MONDA obišla je ovo mesto i razgovarala sa meštanima sela, koji su nam otkrili šta su im preci govorili o Savi Savanoviću, zašto tvrde da je stvarno bio vampir, da li je tačno da je ubijao svakoga ko uđe u vodenicu, da li svaka kuća i danas ima kolac i beli luk na vratima i kako su toliko sigurni da je Sava Savanović zaista postojao?
VODENICA SKRIVENA KRAJ PUTA
Prema narodnom verovanju, Sava Savanović bio je meštanin Zarožja, koji je sahranjen blizu kuće u selu, ali se povampirio nakon nekoliko dana. Vodeničare je prvo davio, zatim im pio krv. Ipak, mnogi meštani već decenijama potvrđuju da je čovek po imenu Sava Savanović zaista postojao i da je živeo sam u toj vodenici. Da li je priča o čuvenom srpskom vampiru samo umišljanje preplašenog naroda i puka legenda, nikad nije precizno dokazano.
Čuvena vodenica, koju je navodno napravio najpoznatiji srpski vampir, nalazi se na samoj reci Rogačici kod Bajine Bašte, zavučena između drveća. Kada prolazite glavnim putem, lako se može desiti da je uopšte ne uočite. Drvena kućica izgleda zapušteno i oronulo, a nijedan znak ili tabla ne govore putniku da je baš to mesto decenijama poznato po Savi Savanoviću i da je ulivalo strah u kosti svakome ko je ovuda prolazio.
Ono što ostavlja sablasan utisak jeste nedostatak svetlosti, čak i po sunčanom danu, jer je vodenica okružena bukvama. U kuću se može slobodno ući i u njoj se još uvek nalaze predmeti od drveta kojima se nekada mlelo žito. Iako je prošlo 50 godina od kada je Sava Savanović navodno poslednji put viđen na ovom mestu, većina meštana izbegava da prolazi ovim putem ako baš ne mora, jer, "nikada se ne zna".
"MOJI RODITELJI SU POZNAVALI SAVU"
Mnogi veruju da je Savin lik izmišljen nakon što je Milovan Glišić objavio pripovetku "Posle devedeset godina", kao i da je priča o njemu zaživela posle prvog srpskog horor filma “Leptirica” (1973). Međutim, stari Zarožjani tvrde da su im o Savi pričali njihovi preci, koji su živeli mnogo pre pripovetke i filma. Jedan od njih je i meštanin sela Zarožje, koga smo zatekli na svom imanju.
Ispričao je za MONDO zbog čega je ponosan što mu je "prvi komšija Sava Savanović.
"Rođen sam u ovom selu i tu sam ceo život. Pamtim priču o Savi koju su mi pričali majka, otac, deda i baba. Kroz tu priču sam shvatio i razumeo ko je bio Sava. To je čovek koji je sigurno postojao, moji roditelji su ga poznavali. Bio je hrabar i nadmudrio je druge. U krizna vremena, kada je nedostajalo hrane, samo njegova vodenica je radila i mlela. Bio je najbogatiji čovek u selu. Kada je neko pokušao da mu ukrade brašno, kojim je prehranjivao porodicu, on ih je plašio", kaže Mića Mandić, meštanin sela Zarožje.
"ON JE ZAISTA BIO VAMPIR"
Sava Savanović je bio pravi vampir, tvrdi on, ali nije davio svakoga ko je ušao u njegovu vodenicu, objašnjava naš sagovornik.
"On jeste bio vampir, to je sigurno tako. U tadašnje vreme vampiri su još uvek postojali, ali ih danas više nema. Ipak, ljudi koji su ulazili kod njega u vodenicu umirali su od straha. On je bio ogroman čovek, veoma strašnog izgleda. Plašio je ljude iz interesa, a ne iz hobija, kako bi preživeo krizu. Tako svi radimo i danas, samo na drugi način. Svako zlo je od tada pripisivano Savi, sve što jeste i što nije. Ono što je meni ispričano, jeste da Sava Savanović nije davio ljude. Oni su umirali od strahote kada ga vide", kaže meštanin.
GLOGOV KOLAC I BELI LUK U SVAKOJ KUĆI U SELU
Većina kuća u blizini vodenice je pusto, pošto Zarožje sada broji jedva 1.000 stanovnika. Među onima koji su tamo ostali, legenda o Savi i dalje živi.
"Većina meštana koja je ostala ovde obrađuje đumu i gaji voće. Neki smatraju da ih Sava Savanović na neki način štiti i ponosni su što su iz ovog sela. Drugi ipak imaju neprijatnost i strah, izbegavajći da prolaze pored vodenice. Ipak, i jedni i drugi sigurno imaju beli luk i glogov kolac u kući i dvorištu. Za svaki slučaj, mnogi su na zidove postavili krstove. Ako im deca krenu negde na put, majke im obavetno ubacuju beli luk u torbu, tako da oni to ne primete", kaže meštanin.
ŠTA KAŽE LEGENDA?
Prema jednoj od legendi, Sava je bio imućan i cenjen trgovac stokom, ali pričalo se i da je krao po Srbiji i Bosni. Bio je naočit, jak i hrabar. Dugo se nije ženio, a onda se zaljubio u kćer trgovca iz Valjeva. Međutim, njen otac nije dozvolio brak jer je Sava bio mnogo stariji od nje. Priča dalje govori da je tada Sava Savanović ubio nesuđenu suprugu. Dok je njegov brat Stanko to pokušavao da spreči, slučajno su ga ubili pastiri. Sava je, preplašen i znojav, nekako ustao i nožem napao pastira koji mu je ubio brata, ali su ga na kraju pastiri savladali.
Nekoliko dana nakon Savine smrti, proširila se priča da se povampirio. Seljani su odlučili su da ga iskopaju i izbodu kolcima, ali se Stankova žena usprotivila. Kako bi očuvala telo, tajno ga je iskopala i prenela daleko u mračnu šumu kraj stare vodenice.Tada je počeo da vreba i pije krv meštanima koji bi došli u vodenicu da samelju žito.