Roditelji su ga pitali zbog čega je izabrao jednu od najnerazvijenijih zemalja gde je prosečna plata duplo manja nego u Čileu, a Eksekjel mu je odgovorio: "Nije sve u parama, ima nešto i u ljudima, a Srbi su najsrdačniji narod. Sudbina, zapisana je u vremenu."
Upravo ovu rečenicu Eksekjel je istetovirao na ruci i samo sa jednim koferom krenuo na put od 13.000 kilometara i tako ostvario najveći životni san - postao je pravi srpski Čileanac u Beogradu.
"Istina, svi koji me ovde poznaju zovu me srpski Čileanac. Volim Srbiju, jednostavno se stvorilo lepo osećanje prema toj državi iako ništa nisam znao o njoj. Početkom devedesetih godina dobili smo prvi fiksni telefon i uz njega knjižicu sa zemljama u kojoj je pisalo gde se nalazi tadašnja Jugoslavija, koliko ima stanovnika, pa sam tako naučio sve o vašoj zemlji", kaže Eksekjel, koji je došao na dve nedelje 2016. godine, ali je na kraju odlučio da ostane zauvek.
"Srbija me je očarala svojom prirodom i narodom koji me je sjajno prihvatio. Dopalo mi se što vi već u ponedeljak, u baštama kafića, razmišljate gde ćete ići za vikend", navodi i dodaje da se tad vratio u rodnu zemlju pun utisaka o Srbiji.
Njegovim roditeljima se nije svidela ideja da se preseli u zemlju gde ne zna nikog, ali nije odustajao,, nego je vredno učio srpski. On je preko interneta pronašao nastavnicu Milicu, koja ga je naučila da tečno govori srpski.
"Zahvalan sam joj jer da nije bilo nje, još uvek bih govorio španski ili portugalski u Srbiji", objašnjava Eksekjel, koji je po dolasku u našu zemlju, jezik svakodnevno usavršavao na beogradskoj Kalenić pijaci.
"Ljudi na Kaleniću su kul. Nabadao sam reči, pogađao koje je voće ili povrće u pitanju i na taj način vežbao sam jezik. Nisam se snalazio oko para, ali nikada me nijedan prodavac nije prevario", kaže on.
BIO BEZ POSLA I SMEŠTAJA
Eksekjel se priseća perioda u Srbiji kada je 2019. godine došao sam, bez poznanika, posla, ali i krova nad glavom.
"Našao sam stan i kupio sam auto jer sam želeo da putujem i obilazim Srbiju uzduž i popreko narednih godinu dana. Onda sam pronašao posao u jednoj firmi za marketing i veoma sam zadovoljan. Kolege su me prihvatile, mada se slabo vidamo jer uglavnom radimo od kuće zbog korona virusa", priča marketinški stručnjak koji je u Čileu napustio posao za koji je dobijao tri puta veću platu.
"U Srbiji je život jeftin. Zato plata nije strašna. Ovde sam došao sa nekim parama, a to mi je bilo dovoljno da neko vreme obilazim zemlju dok se ne zaposlim. Bio sam u Subotici, Loznici, Negotinu, Zaječaru, a najviše mi se svidelo na Kosovu i Metohiji, koje sam posetio čak četiri puta. Planiram da obilazim srpske manastire, pošto vidim da se kod vas često organizuju takvi izleti", navodi Eksekjel.
OBOŽAVA NARODNJAKE
Čileanac je još u Santjagu slušao srpsku narodnu muziku, a kada ju je čuo uzivo u beogradskim kafanama, njegovoj sreći nije bilo kraja.
"Ništa lepše nema nego kada uz čašicu rakije i uz ćevape slušam dobre pesme. Najviše volim Jašara Ahmedovskog i onu njegovu 'Venčajte me sa njenom lepotom'. Uh, ta je najskuplja. Volim da slušam i Sinana Sakića, Miroslava Ilića, Đanija. Jer, no Dani, no parti. Tako vi Srbi kažete", navodi duhoviti Eksekjel.
(MONDO/Objektiv)