Koji tragovi uvek otkriju ubicu, bez obzira što je zločin dugo planiran, za MONDO otkrivaju advokati.
Srbiju je uznemirlo ubistvo tročlane porodice Đokić koje se desilo krajem septembra u ataru sela Moravac. Nekoliko dana nakon nestanka pronađena su njihova ugljenisana tela i zapaljen automobil. Za ubistvo je osumnjičen njihov rođak Goran Džonić.
Otkako je uhapšen zbog sumnje da je počinio trostruko ubistvo svojih bliskih rođaka Gorana (57), Gordane (56) i Lidije (25), osumnjičeni Džonić je u policiji na različite načine pokušavao da dokaže nevinost i opovrgne dokaze, iznoseći tvrdnje za koje smatra da mu idu u korist.
Koje su najčešče greške koje prave ubice na mestu zločina, koje tragove policija gotovo uvek pronalazi, koji sitni propusti pomažu policiji da na kraju ipak otkrije krivca, za MONDO odgovaraju beogradski advokati.
UBICA UVEK OSTAVI DNK TRAG
Kako za MONDO kaže advokat Svetozar Vujačić, savršen zločin ne postoji i ubica uvek ostavi trag. Samo je pitanje koliko efikasno će se obaviti uviđaj, prikupljanje dokaza i istraga.
"Prilikom ubistva postoji milion nepredviđenih situacija. Izvršioci ubistva uvek u posebnom psihološkom stanju, koje ne mogu unapred da predvide. Zbog njihovih nesvesnih reakcija kasnije se otkrivaju tragovi koji vode do njih, a često na kraju budu presudni. Čak i kod planiranih zločina, gotovo uvek ostane neki DNK trag, bilo da je na oružju, lešu, odeći, kvakama, vrećama ili bilo kom predmetu na mestu na kome je počinjeno ubistvo ili pronađen leš. Jedino je pitanje hoće li stručnjaci taj trag pronaći ili neće", kaže advokat Vujačić.
GUME, OTISCI STOPALA I ŽURBA
Greške koje ubice naprave mogu da budu fizički i biološki dokazi. Da svaki ubica, koliko god da je pažljiv, uvek ostavi nešto sa sobom, slaže se advokat Slobodan Perić.
"Nekada se dolazi do tragova zato što zločin nije dovoljno dobro isplaniran, a nekada prosto tokom ubistva na licu mesta dođe do nepredviđenih okolnosti, koje su uzrok ostavljanja tragova. Kada se radi o Đokićima, mediji su preneli da otkriveni tragovi otisaka stopala i guma od automobila. Otkriveno je da ubica nije koristio rukavice kada je bacao grane i letve, što znači da zločin nije dovoljno dobro isplaniran i da je bio propusta. Osim toga, po tome što leševi nisu u potpunosti zapaljeni može da se vidi da je ubica bio u žurbi", kaže advokat Perić.
ADRENALIN I SVEDOCI SU PRESUDNI
Najbolji u prikrivanju tragova su profesionalne ubice, koji se prerušavaju, imaju opremu, koriste šifre i mnogo su hladnokrvniji od ljudi koji nikada nisu počinili ubistvo.
"Profesionalci obično rade u timu, imaju pomoć čistača zločina i jaku strategiju za uništavanje tragova, uz jako dobru organizaciju. Kod onih koji prvi put počine ubistvo, koliko god da ga planiraju, ne može da se kontroliše adrenalin, koji dovodi do nesvesnih pokreta i reakcija. Uz to, kada se radi generalno o ubistvima u manjim sredinama, jedna od stvari na koje se teško utiče su svedoci, meštani koji uglavnom zapaze svako poznato lice i uočavaju strance. Zatim, mogu da ispričaju policiji sve o susretima sa osumnjičenim, njegovom ponašanju u komšiliku ili na ulici", kaže advokat.