Porodica Đoković iz sela Dobrače kod Arilja najbolje pokazuje da za nekog sreća nisu luksuzne višespratnice, skupi automobili i puni bankovni računi. Radomir nijedan dinar nije zaradio dok debelo nije poturio leđa, ali ga sreća nije obišla i to u poznim godinama. Upravo u njegovom domu začuo se bebin plač nakon skoro pola veka što je bilo dovoljno za suze radosnice. Sreću je donela snajka iz Albanije koja mu je rodila dvoje zlatne dece.
Radomir Đoković je istakao da naše žene nisu htele da dođu na kraj ovog sela, te da je u potrazi za suprugom prešao kilometre i kilometre.
"Sreća me je pogledala, jer suprugu sam video samo onda kad se udala za mene, ali naš brak je uspeo. U početku je bilo veoma teško, ali želja za porodicom i decom nas je spojila. U mojoj kući rodio se sin Stefan tek nakon pedeset godina i to je najveća radost. Ostvarena mi je želja da se moja loza nastavi. Iako uslovi za život nisu savremeni, mi sve što imamo prvo odvojimo za decu, pa onda za nas šta ostane", naglasio je Radomir, čija je žena rodom iz Skadra.
Đokovićeva supruga Line, iako je druge vere, kulture i nacije, prešla je ogroman put kako bi upoznala svog životnog saputnika, kog nikada u životu očima nije videla. Podarila mu je decu, sačuvala topli dom koji prokišnjava. Line je primila pravoslavlje i naučila srpski jezik. Proslavlja Svetog Luku, a za slavu je sve sama spremila.
Line ističe da joj je njateže bilo dok nije načila srpski jezik.
"Ovo je sada moj dom, a deca su najveća sreća. Znam da spremam i srpsku hranu. Od zimnice do pravljenja hleba. Bitno nam je da decu izvedemo na pravi put. Materijalne stvari nisu jedinica mere, već ljudskost. Toga u našem domu ne manjka“, govori Line.
Đokovići su naseljeni daleko od civilizacije i samo oni znaju kako sastavljaju kraj sa krajem. Imaju malo ovaca i nešto od malina u polju, pa ime je to celogodišnji priliv novca, ostalo moraju da steknu dnevnicom i mukotrpnim radom.
(MONDO/RINA)