Nekadašnji šef Odseka za krvne delikte Žarko Popović Pop, vraćajući se na ubistvo Zorana Đinđića, izrazio je sumnju da su tokom akcije "Sablja" vođe "zemunskog klana" Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum prvo mučeni, pa ubijeni.
"Oni su uhvaćeni, pretučeni i kada nisu imali šta da kažu - ubili su ih. Uzet je džak para od njih. Pa ta ekipa je zarađivala na desetine miliona od heroina iz Bugarske, a kao krenuli su u štek i bežanje sa 10 evra u džepu? I nosili su puškomitraljez i bombu? Ne bih da mi neko baš vređa inteligenciju. Najverovatnije je njih namestio Dejan Milenković Bagzi. Onda su uhvaćeni i ništa nisu odali. I to ne zbog toga što su bili čvrsti ili jaki, već zato što nisu znali. A gde su pare sa lica mesta?", pita se Popović, koji je jako dobro znao sve o Spasojeviću i Lukoviću pošto je njegovo odeljenje rešilo 17 ubistava koje je počinio “zemunski klan”.
Nekadašnji načelnik Uprave kriminalističke policije (UKP) Mile Novaković, koji je imao važnu ulogu i u akciji "Sablja", sprovedenoj nakon ubistva premijera, nedavno je izjavio da akcija hapšenja vođa zemunskog klana Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma u Meljaku marta 2003. godine, petnaest dana nakon ubistva premijera Zorana Đinđića, nije bila režirana. Takođe je dodao da teorije, da su oni negde ubijeni, pa doneti u Meljak - nisu tačne.
Žarko Popović Pop, otkrio je svoja saznanja šta se dešavalo 2. maja 2004. godine, kada je Milorad Ulemek Legija, nekadašnji komadant “crvenih beretki”, odlučio da se preda policiji.
"Legija se predao 14 meseci nakon ubistva Đinđića. Verujem da nije hteo da se preda, da bismo ga teško pronašli. Mislim da se tu negde krio", vraća film Popović na sve ono što se desilo pre više od 17 godina.
Popović je razbio i mit da za ubistvo Đinđića krivicu snose i ljudi koji su ga neposredno obezbeđivali.
"Visoke državne funkcionere ne štite telohranitelji. Oni služe da zaštite ličnost na četiri-pet metara da ne dođe do pucnjave, napada nožem ili nekim drugim sredstvom. Predsednici država i premijeri štite se kontraobaveštajnim radom javnih i tajnih vojnih i civilnih službi. I u saradnji sa drugim tajnim službama u svetu, koje vam mogu dati neki podatak o tome da na našeg premijera ili predsednika neka grupa priprema neki atentat ili tako nešto", objašnjava policajac koji je u penziji od 2017. godine.
I tu dolazimo do problema na koji Popović ukazuje.
"Naše tajne službe bile su izbušene kao sir, još od 90-ih godina, i to sa svih strana. Bilo je tu neznanja, ali i nečinjenja i korupcije. Devedesetih je Srbijom vršljao ko je hteo… Gde je bila “čuvena” KOS? Bahatili su se svi od Aleksandra Vasiljevića, preko Aleksandra Dimitrijevića, Geze Farkaša… Dopustili su da se za kratko vreme na Kosovu i Metohiji od 300.000 do 400.000 Šiptara naoruža do zuba. A Šiptari su se od 80-ih godina spremali u Belgiji, u NATO kampovima, za ono što se dogodilo 1999. Šta je služba preduzela da to spreči? Nisu mogli, kao što to Mosad i druge ozbiljne službe rade, da infiltriraju 30 ljudi u te kampove, pa da rade za tebe?", pita se Popović.
U noći kada se predao, na putu od 29. novembra do Centralnog zatvora, nekadašnji komandant JSO “svratio” je u MUP Srbije i tamo se sastao sa tadašnjim ministrima i Vojislavom Koštunicom.
(MONDO/Objektiv)