Teorija zavere ili konspiracionizam je objašnjenje nekog događaja ili situacije uključivanjem zavere zlih i moćnih aktera, često sa političkom motivacijom, iako su druga objašnjenja verovatnija. Ovaj termin najčešće ima pežorativnu konotaciju i implicira da je pribegavanje zaveri zasnovano na predrasudama ili nedostatku dokaza.
U novoj epizodi emisije MARGINE govorimo o teorijama zavera.
"Teorije zavere je nekako najlakše opisati ili objasniti kao neko objašnjenje određenih događaja koja podrazumevaju da je način na koji se taj događaj dogodio posledica određenih/određenog plana male grupe ljudi ili organizacije koja radi u tajnosti, takođe, a koje nisu dakle u skladu sa zvaničnim objašnjenjem tog događaja. Zvanično objašnjenje nekih događaje bi trebalo da ponude upravo neke institucije kao što su instituti, ministarstva, policija, i tako dalje, tako da teorije zavere bi možda najbolje mogli da definišemo kao objašnjenja događaja koja podrazumevaju zaveru a koja dakle nisu zvanična i, koja kažu da jednostavno taj događaj nije posledica spontanih, prirodnih ili transparentnih delovanja u društvu", kaže Petar Lukić psiholog.
Konačno, dodaje Lukić, neki istraživači bi rekli da teorije zavere počinju tek sa ubistvom Kenedija, kada se dakle pojavljuje ona teorija o tome, da on nije ubijen kao posledica samo jednog atentatora.
"U tom smislu, teorije zavere tj. tvrdnje o zaveri menjaju svoj oblik kako se menjalo i društvo, kako je društvo napredovalo, tako su se i one menjale, pa tako možemo da kažemo i da su masovni mediji kao što su, novine, radio, televizija, itd. na neki način transformisale teorije zavere u tom smislu da su one postale samo dostupnije većem broju ljudi", rekao je Lukić.
Prema njegovim rečima postoji mnogo razloga zašto su ljudima teorije zavere privlačne.
"Nekako one su autoristički interesantne. Pogledajte koliko ima samo tih filmova koji su posvećeni špijunaži, tajnim aktivnostima nekih organizacija, prikrivanju dokaza, malverzacijama, i tako dalje. Teorije zavere idu nekako u ruku pod ruku sa nepoverenjem a nepoverenje prema institucijama je ključno. Ukoliko verujete u naučne institucije, ukoliko verujete da su naučne institucije korumpirane, itd, normalno da nećete poverovati u njihove navode. Isto važi i za političke institucije", kaže Lukić.
Ističe da su ljudi generalno skloni tome da više prihvataju ono uverenje i da više traže one informacije koje su nekako više u skladu s njihovim pogledom na svet i nekim drugim njihovim uverenjima.
Jedna od najpoznatijih teorija zavera je svakako i ona da je Zemlja ravna ploča. O tome naučni novinar Slobodan Bubnjević kaže da nije zasnovano u dokazima.
"Ne razmišljate vi o samim dokazima kada donosite odluku jeste li ravnozemljaš ili verujete u ono što nauka kaže da Zemlja nije ravna ploča. Ta slika koju imamo u glavi je slika koju smo osvojili od svog okruženja, dakle mi prvo verujemo u to da Zemlja nije ravna ploča ili obrnuto pa tek onda krećemo u dokazivanje", kaže Bubnjević.
To je koren, dakle taj paradoks, ističe Bubnjević, koji ravnozemljaši imaju - da mi ne funkcionišemo tako što svaku odluku o svetu ne donosimo na osnovu eksperimenta i naučnog dokaza.
"Većina nas nije u stanju da ga izvede, ali dovoljni su poverenje u svet oko nas i ljude oko sebe, da kad naučnici kažu jednu činjenicu da onda nju prihvatimo kao takvu. Teorije zavere bi mogli da okarakterišemo kao autoimunu bolest savremenog društva koje pokušava da tehnološki napreduje a istovremeno jedan deo populacije ne može da isprati taj napredak. Kao što naš imuni sistem reaguje na različite patogene koji napadaju organizam, brzo, efikasno, nekad neuspešno, nažalost, nekad bustovano uz pomoć vakcina i tako štiti organizam od bolesti, imuni sistem ponekad, svi koji imaju alergiju to znaju, reaguje bez realnog povoda", kaže Bubnjević.
Napominje da teorije zavera počivaju na celom jednom kompleksu pojava koje su psihopatologiji i sociologiji prepoznate kao nešto što je socijalna i lična odbrana od laži i nestine i trebalo bi da pomognu u boljem snalaženju u svetu i da se ti mehanizmi upotrebe za zapravo nešto što nije pretnja i što su konkretne činjenice. Da dovedu do zapravo fatalističkih ubeđenja kod ljudi.
"Pod teorijom zavere možemo da podrazumevamo svaku priču priča koja u sebi sadrži nešto što bismo nazvali antisistemsko mišljenje, jedno mišljenje koje je bitno, koje je suprotstavljeno onome gde korisnik, dakle propagator tog mišljenja, misli da je to stav većine ili stav države ili stav sistema. Dakle, svako takvo mišljenje se može okarakterisati kao teorija zavere. Zato što je motivacija ljudi koji ih propagiraju, vrlo često povezana sa njihovim izrazitim nepoverenjem prema sistemu. Primer onih neistina koje koriste i služe u korist antivakserske politike i antivakserskog pritiska na značajan deo populacije da se ne vakciniše što dovodi do toga i da ne možemo sa lakoćom da zaustavimo epidemiju iako nam je nauka dala vakcine i omogućila da iz pandemije izađemo mnogo ranije, ali ova teorija zavere nas u tome sprečava", kaže Bubnjević.
"Ne možete poverovati u to da je Zemlja ravna ploča a da niste pristali na činjenicu da je apsurdno sve sve što su vam govorili ili gotovo sve laž i nestina. Zemlja koja nije ravna ploča je opšteprihvaćeno civilizacijsko znanje koje smo svi usvojili u najranijoj mladosti. Dakle, kad nas neko otera da ga odbacimo, mi praktično odbacujemo ugovor koji je cela civilizacija napravila. Izlazimo iz nje, želimo da budemo nešto drugo toliko smo izgubili poverenje u čoveka da prestajemo da budemo deo civilizacije. Ja kažem, avaj, vratimo se nazad u civilizaciju, jer nju smo i napravili zato da bismo bili bolji i veći. Čim izađete izgubili ste je", rekao je Bubnjević.
Filozofkinja Milena Stanić kaže da je nepoverenju u nauku doprinelo i to što je ljudima potpuno jasno da nauka nije nekakva objektivno, izolovana, neideološka stvar.
"Mislim da je dužnost ljudi koji imaju neko znanje kao naučnika da nam to pojednostave, da nam što više takve stvari objašnjavaju, da se trude za neki prostor da to dođe do nas", rekla je Stanić.
(MONDO)