Na današnji dan, 1954. godine u Sarajevu rođen je jedan od najznačajnijih evropskih reditelja - Emir Kusturica. Filmsku režiju završio je na Filmskoj akademiji u Pragu. Dvostruki je dobitnik Zlatne palme filmskog festivala u Kanu, za filmove "Otac na službenom putu" i "Podzemlje".
Svaki njegov javni nastup medijski je i više nego propraćen jer mnogo je onih koji žele da čuju ono što Kusturica ima da kaže, slagali se sa njim ili ne. Danas bi se popularnim rečnikom reklo da je on čovek bez dlake na jeziku. Možda jedan od najslikovitijih primera za tako nešto je i intervju, to jest pokušaj intervjua, pre više od deset godina na HRT-u.
Hrvatski novinar Aleksandar Stanković zaputio se u Drvengrad na Mokru goru da sa Kusturicom uradi intervju za svoju emisiju "Nedeljom u 2". Intervju je trajao samo 22 minuta. Kusturica je prekinuo razgovor, skinuo mikrofon i otkazao gostoprimstvo hrvatskoj novinarskoj ekipi.
Sve je počelo uobičajeno. "Ovaj intervju je zgodan da odgovorim na sve što vas zanima, a vidim da smo već dobro krenuli", rekao je Kusturica.
Na pitanje zašto je iz Hrvatske bilo teško dobiti intervju od Kusturice, reditelj je ovako odgovorio: "Prvo, zato što je postojao period u kome je nesporazum bio u komunikaciji. To je ustvari iznuđena pojava, u kojoj sam obeležen od strane jednog hrvatskog velikodostojnika: 'kad je Hitler mogao da se štampa, što ne bi i njegovi filmovi mogli da budu prikazani?'. E, to je bilo malo previše, s obzirom na istorijski kontekt u kojem se deluje i iz Hrvatske i Srbije. Ta fašizacija koja se sprovodi, a čiji sam ja jedan od manekena, prevazišla je nivo dobrog ukusa. Najbolje je onda bilo ukinuti tu komunikaciju. A onda je stvoren mit, a Hrvati nisu operisani od negativne mitologizacije, kao ni Srbi, kao ni Amerikanci. Stvorena je negativna metologija o čoveku koji je čupav, masne kose, sa noževima u ruci, živi i čeka da nešto prikolje. A sa druge strane, to je neko ko internacionalno funkcioniše već 30 godina..."
U nekom trenutku došlo je do priče o Slobodanu Miloševiću.
- - ...Viski koji ste ispijali sa Miloševićem u vreme kada se koliko kilometara istočnije događao genocid, pogrom, nazovite ga kako hoćete.
- - Neću ja da ga nazivam, to prvo mora sud da ga nazove.
- - Dobro, imate verovatno neko mišljenje o tome koje nije pozitivno…
- - Imam. Ovaj razgovor je kao i svi drugi razgovori. A da se ne bi pretvorio u to – gde si bio, šta si radio, jesi li tada rekao to... On može da ide u milion pravaca a jedan od tih pravaca je onaj koji se prenebregava. A prenebregava se činjenica da svaki odnos, pa i taj sa Miloševićem ima svoju evoluciju. Moj odnos prema Miloševiću je formiran u trenutku kada se raspada moja država. Tu ideju da ja pijem viski dok neko ubija muslimane su formirali Hadžihafizbegović i ovi moji bivši studenti. Naravno ja mogu da pijem i votku dok neko ubija muslimane ali prvo moram da znam ko to radi.
Kusturica je rekao da njega fascinira ledi Magbet ali ga fascinira i Mira Marković.
- "Fascinira me Miloševićeva žena i način na koji je ona privukla tog čoveka i dovela ga do tačke na kojoj kad se brani u Hagu sav raspoloživi arsenal koji ima… Pazite, za Miloševića nije dokazano da je kriv. On je umro.
- - Nije ni za Hitlera.
- - Dobro, da, ali Hitler nije ni bio procesuiran.
A onda se dogodio trenutak u kojem je Kusturica odlučio da prekine intervju.
- - Znate šta, nećemo ovaj razgovor ovako voditi. Moramo pričati malo o ustašama i Franji Tuđmanu.
- - Možemo i o ustašama…
- - Nećemo. Da vam kažem, nećemo ovaj razgovor uopšte završiti. Došli ste, dočekani ste ovde, a u moju kuću ste ušli kao ispitivač. Završili smo priču. Znaš šta dečko, slavu na meni niko živ ne može da napravi.
"Od bogate trpeze, izabravši pasulj i kobasice, Stanković je odmah pokazao da nije došao sa dobrom namerom. Kad je ušao u dnevnu sobu, uneo je dosta blata. A, kada je počeo razgovor, iz njegovih očiju se videlo da ima zlu nameru", rekao je Kusturica potom za RTS o prekinutom intervjuu. "Snimke mu nisam oteo, nego ih je on zaboravio u žurbi i u ponedeljak će mu biti vraćeni", dodao je on.
(MONDO)