Post ne podrazumeva jednoličnu dijetu ili gladovanje, nego uravnoteženu ishranu namirnicama biljnog porekla. Pravoslavni vernici započinju Božićni post koji će trajati 40 dana.
Njime se pripremaju za najrodosniji hrišćanski praznik, rođenje Isusa Hrista, Božić. Post je verska odluka, koja podrazumeva odricanje od određenih namirnica, pogotovo onih životinjskog porekla.
Božićna post počinje 28. novembra i traje do pravoslavnog Božića 7. januara. Tokom ovog perioda vernici se uzdržavaju od mesa i mlečnih proizvoda i ne jedu jaja.
Međutim, loše misli i dela treba potpuno isključiti. Dakle, post se sastoji u uzdržavanju od mrsne hrane, zlih misli, pohotnih želja i rđavih dela, kao i u umnožavanju molitava i dobročinstava. Podvig posta je kako telesni, tako i duhovni.
Pravoslavno hrišćansko shvatanje je jasno. Post je duševna hrana, priprema za svetu tajnu pričešća, savladavanje iskušenja i stremljenje ka čistoći duha i tela.
Pored verskog značaja post ima pozitivne efekte na ljudski organizam, jer će se svakako desiti detoksikacija organizma u narednih 40 dana. S obzirom na to, da se u toku posta koriste isključivo namernice biljnog porekla koje sadrže mnogo proteina, vitamina i minerala, ali i celulose, post će imati veoma pozitivan efekat na telo i organizam.
U vreme posta, mnogi vernici nisu sigurni koja je hrana zaista posna i šta je dozvoljeno da se jede kada se posti na vodi, a šta kada se posti na ulju.
Strogo se posti (na vodi) samo sredom i petkom, dok je ponedeljkom, utorkom i četvrtkom dozvoljeno koristiti ulje i vino, a subotom i nedeljom i ribu. Najstrožiji post je na Badnji dan kada su pravi vernici toga dana sve do večere samo na vodi.
Voda: posna hrana koja nije spremana na ulju i koja ne sadrži ulje u sebi;
Ulje: to su posna jela koja mogu biti pripremljena na ulju ili ga mogu sadržati u sebi
Riba: posti se na ulju, ali su tog dana dozvoljeni riba i vino;
Beli mrs: jede se sva hrana osim mesa (dakle, i sir, mleko, jaja i sl.);
Suhojedenje: kada je ovo propisano, jedu se samo suv hleb i voda ili voće.
Prema hrišćanskom učenju, Božićni post je uveden po uzoru na Isusa Hrista koji je prema predanju, 40 dana proveo u pustinji u postu i molitvi. Božićni post nije oduvek trajao 40 dana. Ova odluka doneta je na Svehrišćanskom saboru 1166. godine, do kada je Božićni post trajao svega sedam dana.
(MONDO)