Sin Muamera Zukorlića otkdiva u prvom intervjuu nakon očeve smrti da je poslednji njihov razgovor bio dan ili dva pred "preseljenje" njegovog oca, da je biou Istanbulu, te da je tada trebalo da ga Skupština imenuje za zamenika predsednika RIK. Usamre Zukorlić je rekao mu je na kraju naglasio "Moraš, vreme ti je za ozbiljne stvari“.
"U poslednjem periodu života mog oca svaka njegova rečenica bila je kao oporuka! Poslednji razgovor bio je dan ili dva pred preseljenje (smrt) mog oca, bio sam u Istanbulu, tada je trebalo da me Skupština Srbije imenuje za zamenika predsednika Republičke izborne komisije. Nisam se s tim baš slagao, kazao sam to ocu, pomenuo da bi na to mesto mogao neko drugi iz stranke, rekao mi je na kraju razgovora: 'Moraš, to je sad važno, dosta je bilo tog tvog, vreme ti je za ozbiljne stvari'. To je bilo poslednje što mi je rekao", opisuje poslednji razgovor sa ocem Usame Zukorlić, piše Kurir.
Najstariji Muamerov sin je pre desetak dana imenovan za v. d. predsednika Stranke pravde i pomirenja, koju je osnovao i do smrti vodio njegov otac.
Govorio je i o tome koliko je teško nastaviti bez oca, kako na ličnom tako i na političkom planu. Naglasio je da je teško i da je iskušenje veliko.
"Muftija je iza sebe ostavio institucije, timove ljudi, sve ono što je on radio nastavićemo putem koji je on trasirao. Samim tim, moja uloga na mestu na kom sam sada znatno je olakšana", ističe sin Muamera Zukorlića i dodaje da ne može da izdvoji jednu stavr kao ono najvažnije što je ostalo iza njegovog oca.
"Velika je zaostavština ostala iza muftije, od Islamske zajednice, koju je godinama vodio, do nacionalnih bošnjačkih institucija na polju politike, naročito poslednjih osam godina, koliko je vodio Stranku pravde i pomirenja. Teško je sada reći gde su njegove najveće zasluge. Ostavio je veliki trag i na polju obrazovanja, tu je Internacionalni univerzitet, koji je bio inicijator za formiranje Državnog univerziteta. Podigao je dostojanstvo Islamskoj zajednici, radio na povraćaju imovine oduzete Islamskoj zajednici, ukratko, život je posvetio vraćanju dostojanstva bošnjačkom narodu na ovom području. A kao glavnu crtu njegove ličnosti na prvo mesto stavljam - nepokolebljivost na svim poljima na kojima je radio", navodi mladi Zukorlić.
Usame je objasnio kako iz ugla porodice vidi to što je muftija živeo više za druge nego za sebe.
"Mi kao porodica to smo najbolje osetili. Znamo koliko je vremena provodio s nama, a koliko s ljudima s kojima je radio, stvarao. Njegova ideja je bila izgradnja vakufskih kuhinja, u kojima hiljade ljudi i sada imaju besplatan obrok. Kada je napustio IZ, ostavio je sedam vakufskih kuhinja u šest opština Republike Srbije. Svaki put kada pokušamo da nabrojimo šta je sve uradio za života, ulazimo u problem, jer je to prosto nemoguće", naglašava v. d. Stranke pravde i pomirenja
Usame je objasnio kako upravo vidi stranku koju vodi u budućnosti, odnosno da li će ona biti ista kao u vreme Muamera Zukorlića.
"Stranka pravde i pomirenja nastaviće muftijin put nepokolebljivo, kako je on to radio, baštineći politiku i-i umesto politike ili-ili. Bićemo partneri, a ne poltroni, za pravdu i pomirenje među ljudima. SPP neće ostati na onome na čemu ju je otac ostavio, ići ćemo ka onome što je on sanjao. SPP biće u budućnosti tamo gde ju je muftija video za svoga života", kaže Zukorlić.
Istakao je da još nisu odlučivali o pitanjima da li idu sami na izbore il će biti sa nekima u koaliciji.
"O tim pitanjima nismo još odlučivali, još smo u periodu žalosti. Međutim, hoću da kažem da smo otvoreni za opcije koje će biti u interesu našeg naroda i onako kako je trebalo da bude za vreme muftije. Trudiću se da sačuvamo sve one dogovore koje je muftija imao s vladajućom partijom na nivou države. Nadam se da ćemo napraviti najbolje dogovore", ističe Usame Zukorlić.
l SPP je bio u vreme muftije u ovom delu Srbije, kako su naglašavali,"Stranka trećeg puta“, pored Ugljaninove i Ljajićeve stranke. Evo kako mladi Zukorlić vidi buduće odnose njegove stranke s partijama Ugljanina i Ljajića?
"Nećemo biti stranka trećeg puta, bićemo stranka prvog puta. Pružamo ruke svima koji žele pomirenje na principima pravde i u tom duhu postupaćemo i prema dvema oponentskim političkim partijama. Vrlo odlučno i nepokolebljivo, čak i do mere da s njihove strane dođu uvrede kakve smo imali u periodu prvih sedam dana žalosti, ne želimo na to da odgovaramo, ne želimo na zlo da odgovorimo zlom, želimo na zlo dobrim, jer vatra se ne gasi vatrom", ističe Zukorlić.
Pričao je itome kako vidi svoj lični odnos sa Ugljaninom i Ljajićem. Nagalsio je da žele pravdu i pomirenje ko god bio u pitanju, pa i njih dvojica.
"Sa muftijinim preseljenjem mi smo kao pokret prešli u višu fazu, mnogi procesi su ubrzani, kažemo, on je uvakufljenjem svog života nas podigao u visine. Shodno tome ćemo i postupati. Ove političke kolege su kolege iz naše političke prošlosti. Bićemo korektni svakako, ali mi sada vodimo jednu novu politiku, kakvu oni do sada nisu videli.", jasan je Zukorlić.
Kada je reč o porodci, odrastao je u jednoj velikoj, uz braću i sestre, te se sada seća kako je funkcionisala porodica, kakav je Muamer bio kao otac.
"Bio je strog, ali pravedan. Bio je emotivan, iako je krio emocije. Bio je poseban. U skladu sa svojim principima, trudio se da svakome pruži podršku, pažnju, i to ne samo našoj porodici... Ne znam čoveka koji mu se obratio a da mu muftija nije pomogao makar na neki način. Bio je prenatrpan obavezama, ali nikada nije zaboravljao na porodicu, pogotovo na najmlađe članove. U poslednje vreme bio je jako, jako emotivan, kao da je predosećao šta će se desiti. Taj poslednji deo njegovog života zaista je bio poseban. Poseban u svemu, u svakoj situaciji, u svakoj aktivnosti. Sad kad se setim oca, slika koju vidim je slika ponosnog i nasmejanog, zadovoljnog čoveka, koji je odradio misiju na ovom svetu, i kao vernik, i kao čovek, i kao otac porodice, i u politici...", kaže Usame Zukorlić.
Ko je Usame Zukorlić?
Najstariji Muamerov sin rođen je u Alžiru tokom studija njegovih roditelja, u proleće 1992. godine.
"Iduće godine moj otac s porodicom vratio se u Sandžak, rat na Balkanu već se bio rasplamsao i od tada pa do kraja devedesetih, do poslednjeg rata, rastao sam u tom ambijentu. Sva ta dešavanja reflektovala su se i na moju porodicu, i na mene lično. Umesto crtanih filmova, gledao sam vesti. Kasnije, period 2000-ih obeležio je atentat na Zorana Ðinđića, koji je bio blizak prijatelj mog rahmetli oca. Kad je stigla vest da je ubijen Ðinđić, bio sam pored oca, sećam se, pitao sam ga - može li sada Zoran da ide u dženet, spustio je glavu, ustao iza stola i izašao. Kasnije, 2007. godine, desio se onaj udar na IZ, bilo je to jako teško vreme, otac je radio na odbrani autonomije IZ... To je bio ambijent u kom sam rastao. Naravno, nije bilo sve sivo, bilo je tu i lepih trenutaka, otac se trudio koliko god je mogao da bude sa nama, ali bilo mu je teško", zaključuje Usame Zukorlić.
(MONDO/Kurir)