Glumac Srđan Miletić u nedavnom intervjuu ispričao je kako je tekla njegova borba sa bolešću, šta mu je bilo najteže i šta je to što je gore od smrti.
Miletić je u podkastu Lobotomija rekao kako je tri godine proveo po bolnicama ali da nikada nije klonuo duhom.
"Nisam imao ni zdravstveni karton ali kad sam krenuo, pootvarao sam sve kartone. Svaki dan je bilo nešto beskrajno smešno. A ako i nije bilo smešno onda sam ga ja iskrivio da mi bude smešno. Znaš, kad imaš zdravstvene probleme, nebitno je da li si ti prihvatio ili nisi. Ti imaš određena ograničenja i ti i da hoćeš ne možeš. Nisam klonuo duhom nijednog trenutka, jednostavno nisam takav tip. To je deo porcije go*ana koju svako pojede, svako svoju naravno. Ali kad smo se već našli u tome ajde da vidimo šta je smešno. Mislim da je to prijalo i pacijentima oko mene koje sam beskrajno ložio u trenucima dosade, pa su me doktori zamolili da ne lupetam gluposti. Rekao sam im da doktoru skrenu pažnju da kad im bude radio karodtidu da im ne preseče žicu za onu stvar. Onda mi doktor rekao da im ne pričam to jer ne može da im objasni da nema nikakve žice za onu stvar. A pritom svi imaju po 80 godina i užasno su zabrinuti da li će imati erekciju. I kako da se ne smeješ", ispričao je Miletić.
Kaže kako su lekari fenomenalni i kako im je odgovarao kao pacijent jer "nije bio kenjkav" a dobro je uticao i na ostale pacijente.
"Ti lekari su fenomenalni. I njima to prija jer rade užasno težak i odgovoran posao. U ludari u vojsci kada sam bio mene su držali maksimalan broj dana do lečenja. Jer kad si tamo onda ili da te leče ili te šalju kući. A ja sam bio suviše mator da bi mi odložili pa me nisu slali kući. Doktor mi je rekao da me drži jer pozitivno utičem na druge pacijente. Ja sam se samo zezao. Sve vreme sam govorio kao Slobodan Milošević – naređivao sam im da se ponašaju normalno, da gase televizor", prisetio se Miletić.
On kaže da se jedino na taj način, vedrim duhom, može kroz život.
"Da sam realno sagledavao stvari ja bih se ubio. Ranije sam se dosta nervirao i tako sam i uspeo da se dovedem u stanje prilične raspadnutosti. Video sam dosta smrti. I sam sam malo umirao. Nema ničeg tu preterano značajnog i vrednog da bi se čovek cimao. Smrt je jedina izvesna stvar, pa kad dođe, dođe. I nije ništa strašno. Nema nikakvih anđela, nema nikakve svetlosti. Samo nema struje. Doživeo sam kliničku smrt dva puta. Sećam se trenutka kada je struja nestala i kada je struja došla. Između je samo mrak. Nema boli. Boli pre, ali sama smrt ništa. Nestane struje čoveče. Kad se probudiš, kad dođe struja opet, onda si malo lud jedno tri dana jer ćelije pamte da si umro. Nisi baš siguran gde si, treba ti vremena da prevrtiš film", rekao je Miletić u podkastu Lobotomija.
Ističe kako je preživeo sam i sepsu i da mu je to "verovatno najgore od svega".
"To je dugotrajan proces raspadanja, i onda samo otkazuje jedno po jedno. Ali evo, izvukao sam se. Imao sam 11 operacija ali sam se izvukao. Ne bojim se smrti. Meni je otac umro na rukama kada sam imao 17 godina. Šta sad ja sa 53… šta tu ima strašno. Kad prođeš strašne bolove shvatiš da ima gorih stvari od smrti. Zaista. Stvarno ima gorih stvari, kao što je bol na primer. Meni je trpilo neviđeno, izdržao sam ručnu punkciju bedarne kosti. To je kad ti vadičepom, ručno, buše kost. Tu nema anestezije. I ti posle toga treba da se žališ? Čim ne boli, dobro je", rekao je Miletić.
(MONDO)