“Posle posla moram u kupovinu”, “vodim dete na trening”, “idem u teretanu”, “moram da završim nešto za sutra”, “imam čas vožnje”, “radim drugu danas”, “na seminaru sam za vikend”, “ ne znam gde ću od posla”… Koliko puta smo i sami izgovorili ove rečenice ili čuli od ljudi iz svog okruženja?
Dan je toliko pretrpan obavezama da često samo možemo da dođemo kući i ne radimo ništa, jer nam često ne ostaje dovoljno snage za bilo šta. Pogotovu sada, kada je ostalo još samo jedan dan do Nove godine. Ali, da li je baš uvek tako? Da li smo baš uvek u škripcu s vremenom? Koliko su nam puta obaveze bile samo izgovor? Koliko puta smo rekli “ne stižem” a zapravo nas je mrzelo da izađemo iz kuće, da se vidimo s nekim ljudima kojima stalno obećavamo druženje? Koliko često smo pokušavali da se s nekim vidimo, ali je ta osoba zbog nedostatka svog vremena ili pak volje otkazala?
Hajde da se pokušamo da imamo vremena! Bar sad tokom praznka kada će i obaveza biti manje i svi ćemo biti slobodni. Iako se čini nemogućim jer vreme je neuhvatljivo i zahteva mnogo žrtve, možemo da se potrudimo! Ukradimo ga od društvenih mreža na koje ulazimo po nekoliko puta dnevno proveravajući šta ima novo. Od video igrica, serija i gledanja nekoliko epizoda zaredom, od rijalitija i negativnih vesti kojima se bavimo bez potrebe, od toksičnih ljudi…. Pozajmimo ga od redovne popodnevnedremke posle ručka… Ne mora baš svakog dana. Organizujmo se bolje kako bismo brže završili obaveze. Na taj način ćemo dobiti koji slobodan trenutak koji ćemo podeliti tako da se posvetimo svima podjednako. Da imamo vremena i da proverimo domaće zadatke i da odigramo društvenu igru. Da razgovaramo s detetom, odemo u park i ponekad na večeru s partnerom... Zaista možemo ako nešto volimo i znači nam. I to ne samo zato što mislimo da tako treba ili da se to od nas očekuje, već zato što osećamo potrebu za tim - da pronađemo vreme da budemo kreativni i ponovo se posvetimo svojim hobijima koji čame zatvoreni na dnu kutija. Da izdvojimo sat vremena za svoje zdravlje odlaskom do fitness centra ili trim staze. Jednom mesečno možemo da se organizujemo i pogledamo pozorišnu predstavu ili da odemo na koncert, na izložbu, u muzej… Jednom godišnje zaista možemo da izdvojimo sat vremena za preventivni pregled.
Iako svi imamo guste rasporede i drugačije radno vreme, nije potrebno veliko umeće za organizovanje jedne kafe s prijateljicama, ili pića s ortacima, pogotovu ako živimo u istom gradu… Možemo da pronađemo vreme za ljude koje volimo, koji su deo našeg života, koji su nam najveća podrška. Ako ništa drugo, makar da pozovemo telefonom ili pošaljemo poruku “mislim na tebe.”
Hajde da nedeljno okupljanje kod roditelja postane obavezno. Bez izgovora! Da svi zajedno uživamo u mirisima i ukusima specijaliteta iz maminog starog kuvara i omiljenih kolača iz detinjstva. Da se smejemo dečjim biserima, da pričamo o uspomenama, lepim trenucima, ali i o problemima i brigama… Da podelimo smeh i suze, zagrljaje i poljupce… Da uvek budemo tu jedni za druge, šta god da je u pitanju. Počnimo zajedničkim kićenjem jelke, razmenjivanjem novogodišnjih poklona, lepih želja i iskrenih emocija i da jednaodluka za narednu godinu bude baš ta, da uvek imamo vremena za prave stvari i prave ljude.
Hajde da ponekad pozovemo na kafu komšinicu iz zgrade koja nam hrani ljubimca i zaliva cveće dok smo na odmoru. Da odemo do prodavnice ili pijace umesto nekog ko ne može. Baš tako glasi slogan kampanje “Grand kafe”- “Hajde da imamo vremena” i podsetnik je svima nama da moramo pronaći vreme da se posvetimo sebi, svojim bližnjima i svemu onome što volimo i što nam znači!