Žene sa sela, naročito starije životne dobi, ne mogu da zamisle jesen bez pripreme zimnice, kako slatke, tako i kisele. Uglavnom je to za porodične potrebe i za bliže prijatelje. Jedna od tih žena sa sela koja se upušta u ovu "avanturu" je i Branka Joksić iz čačanske Ježevice.
Ipak, Branka je u pripremi slatke zimnice otišla korak dalje i odlučila da svoje umeće prezentuje javnosti. Kao članica Udruženja žena "Evgenija“ posećivala je razne manifestacije i na takvim okupljanjima privukla je veliku pažnju ljubitelja domaće i zdrave hrane.
Kako sama kaže, sa odlaskom u penziju želela je još nešto da radi i da doprinese što se tiče finansijskog dela.
"Ovo je moja velika ljubav, volela sam uvek to da pravim, malo po malo proširilo se a kada se radi sa puno ljubavi ništa nije teško. Evo, deset punih godina kako radim preradu voća, najpre jagoda u maju domaća i šumska, potom kajsija, borovnica, razno voće kako stiže, pa završim sa dunjom. Veliki je izazov pripremiti, da bude lepo i ukusno i da zadovolji kriterijume kupaca, to je najvažnije i za mene velika nagrada, kada mi kažu da je lepo na oko, a onda i ukusno“, kaže Branka Joksić.
Ova vredna domaćica ističe da za žene na selu posla ima tokom cele godine, a u sezoni pripreme zimnice još i više. Kako navodi, najviše truda i vremena treba za slatko od šljiva punjeno orasima, koje je ujedno i brend sagovornice. Ona je najponosnija na svoj specijalitet koji je naučila od svekrve, a to je upravo slatko od šljiva punjeno orahom. Za pripremu treba malo više vremena, a postupak je sledeći:
"Na dva litra vode ide dva kilograma šećera, prethodno očistimo šljive i one stoje u vinobranu da ne izgube boju. Potom se isperu, punimo ih orasima i kada se šećer ušpinuje kuvamo, ne radimo velike količine jer kada su manje količine ukusnije je i lakše se pripremi“, objašnjava Branka.
I stranci su se zainteresovali za ovaj domaći proizvod, pa tako slatko iz Ježevice stiže i do Italije i Slovenije. Kupci su oduševljeni, dopada im se pakovanje, a o ukusu ne treba pričati.
"Izvesne količine završavaju u Sloveniji i u Italiji, jako puno ide preko. Što se tiče tržišta, zapravo nije lako prodati, najlakše bi bilo plasirati sveže voće, međutim, kako cene variraju i otkup često nije siguran, ovako kroz preradu spasimo voće od propadanja, pa će se već naći kupac. Uglavnom trebamo biti zadovoljni“, zaključuje Branka Joksić.
(MONDO/RINA)