Pisalo se i govorilo mnogo o tome da je Željko Ražnatović Arkan bio u odličnim odnosima sa tadašnjim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem, da je u ime DB-a obavljao poslove u inostranstvu kao i da je bio zaposlen u SUP-u. Ražnatović se retko oglašavao tim povodom ali se u jednom intervjuu koji je emitovan krajem devedesetih godina dotakao i tih tema.
"Nije istina da sam radio za tajnu policiju i da sam služio za obavljanje prljavih poslova u inostranstvu. To nije istina kao što nije istina da sam izjavio da sam član Saveznog SUP-a. To su izmislili", rekao je tada Arkan.
Na pitanja o njegovim vezama sa predsednikom Miloševićem, Ražnatović kaže da se njih dvojica nikada nisu lično upoznali.
"Nemam nikakve veze sa predsednikom Miloševićem. Nikada nisam imao prilike da ga upoznam. Jedina veza između mene i Miloševića je ta što smo obojica bili na sahrani Radovana Stojičića Badže", rekao je Arkan.
No trebalo bi istaći da pojedini, koji za sebe tvrde da su upućeni u ovu priču, tvrde da je bilo drugačije. Jedan od njih je i Radomir Pavićević Grof, bivši pripadnik službe bezbednosti. On je u intervju za "Balkan info" rekao da je Arkan bio u odličnim odnosima sa Slobodanom Miloševićem.
"Da je Arkan bio živ 5. oktobra 2000. godine bi bila potpuno drugačija situacija. Arkan je bio izuzetno dobar sa Miloševićem. On nikad ne bi dozvolio da uhapse Miloševića da je bio živ, nikad", rekao je on.
Upitan da li bi DOS u tom slučaju mogao da dođe na vlast, Pavićević je odgovorio kategorično:
"Ne, ne, ne!". Arkana su slušali svi, i Legija. Izuzetno veran mu je bio i Bojović".
Takođe, advokat Dragoslav Ćetković koji je između ostalog branio Arkana ali i Vuka Draškovića i Đorđa Božovića Gišku izjavio je jednom prilikom da je Arkan ranio policajce koji su došli da ga hapse.
"Arkanova sestra i majka su došle kod mene u kancelariju i rekle mi da ih je poslao Đorđe Božović zvani Giška da vas angažujemo da branite Željka. To je onaj slučaj kada je on 1979. ili 1980. pucao u dva milicionera i ranio ih. Naime, dva policajca sa Palilule su imali jednu smušenu depešu iz Zagreba prema kojoj je trebalo privesti Željka Ražnatovića Arkana. Nešto im je politički trebao. Stane Dolanc je bio ministar policije. Ti policajci su otišli u stan u ulici 27. marta i zatekli Arkanovu majku. Raspitivali se o Željku tvrdeći da su mu prijatelji. A on je imao stan takođe u 27. marta", počeo je priču Ćetković.
Kako kaže, kada su došli drugi put Arkanova majka je pozvala Željka telefonom.
"I on je u tom telefonskom razgovoru shvatio da on te ljude ne poznaje. Oblači pancir i uzima dva pištolja. Majci je u tom telefonskom razgovoru rekao da ostavi otvorena vrata. Upao je unutra, nastala je pometnja. Oni pokušavaju da beže i on ih ranjava kod izlaza iz zgrade. Kod jednog od njih nalazi lisice i njima ih vezuje. I on vikne – zovite policiju. Kada je došla policija utvrdili su odmah da su to njihovi ljudi u civilu", rekao je Ćetković.
On je rekao da je tada, dok su ga saslušavali u policijskoj stanici Arkan prvi put pokazao legitimaciju DB.
"Kada su tada ispitivali Arkana razgovor je tekao ovako:
- Da li ste zaposleni?
- Jesam.
- Gde radite?
- U saveznom SUP-u.
- Gde stanujete?
- U Ulici 27. marta.
- Je l’ to vaš stan?
- Nije. Dobio sam ga od saveznog SUP-a.
Za puštanje Arkana je urgirao lično Stane Dolanc", rekao je Ćetković.
(MONDO)